petak , oktobar 19 2018
Početna / Vijesti / Kultura / Pjesnički kutak

Pjesnički kutak

Najnovija pjesma “Čoban i vuk” koju je naš sugrađanin Goran Ćosović spjevao proistekla je iz priče nazvane “Priča koja je rasplakala region”, koju je našao na internetu.

– Pjesma je poučna iako ne govori o epskim junacima, ali je vezana za ove naše brdsko – planinske prostore. Mlad čoban je čuvajući ovce našao u šumi štene, međutim, komšije mu kažu da je to mladunče vuka, ali čobanin nije to htio da prihvati. Štene je odraslo, ličilo na vuka, pa mu je dao ime Vučko… – objasnio je Goran, koga je ova priča nadahnula da napiše pjesmu, poemu u osmercu.

Kaže da bi volio da ova pjesma zaživi, da je neko otpjeva uz gusle, a da bi mu bilo žao da “propadne” kao mnoge pjesme koje je ranije napisao.

Donosimo u cjelosti ovu Goranovu pjesmu.

 

Čoban i vuk

 

U brdima crnogorskim

đe čobani još izdižu

grupa mladih novinara

pred kolibu staru stižu

 

Bog pomogo domaćine!

Povikaše novinari

a uz škripu teških vrata

pomoli se čovjek stari

 

Bog vam dobro đeco dao

progovori čiča Jovo

dobro došla braćo moja

i pričajte šta je novo

 

Iz grada smo jutros došli

spremili nas iz novina

da nam nešto ti ispričaš

neku priču od davnina

 

Ti si davno rođen đede

evo ima skoro vijek

pa nam tvoja svaka priča

skoro dođe kao lijek

 

Đed se malo uznemiri

iz oka se suza trže

neke stare uspomene

još mu staru dušu prže

 

Stavi ruke pro tojage

pa ih podbi ispod brade

i sa sjetom u očima

stari Jovo pričat stade

 

Nekad davno u planini

kad sam imo dvades ljeta

bijah čoban za ovcama

po šumi sam ovoj šeta

 

I sa puškom o ramenu

jer je bilo strašivoće

posle svake teške zime

udariti vuci oće

 

Vuci su nam mnogo puta

napadali naša stada

pravili nam velje štete

zadavali puno jada

 

Kad sam bio u osoje

u šumarku ispod brda

iza neke granjevine

viđeh đe se nešto mrda.

 

Štene malo iznemoglo

zaplelo se i ne bježi

s nevjericom mene gleda

i pomalo samo reži

 

Odijeh ga na katune

u kolibu kraj šporeta

hranio ga varenikom

spavao mi kraj kreveta

 

Trčkaro je stalno za mnom

kad sam išo u planine

jeli skupa iz torbice

tvrdog sira i slanine

 

Kad se malo oporavi

kad se snage dohvatio

uz igranje i druženje

jako sam ga zavolio

 

Dok je tako odrastao

ime sam mu Vučko dao

moro sam ga tako zvati

na vuka je slikovao

 

Komšije mi govorile

aj ga ubi bolan bio

zar ne vidiš Jovo brate

da si vuka uvatio

 

Ja se tome usprotivih

zagalamih na komšije

ni na jagnje ono malo

udario nikad nije

 

A moja ga đeca vole

igraju se pa ga jašu

a po vazdan ovce čuva

kad ih puštim na ispašu

 

Kada nešto zaboravim

govorim vam uistinu

on iz sela u ustima

donese mi u planinu

 

Priča Jovo polagano

i nevoljno on uzdanu

a iz oka napaćenog

na ruke mu suza kanu

 

Pa nastavi da govori

ko da ima neku želju

da ispriča sve najbolje

o svom starom prijatelju

 

A u zadnje to vrijeme

desilo se više puta

sa katuna da nestane

na par dana da odluta

 

Ljeto bješe uveliko

a ilinski dani vrući

imadaše dva tri dana

kako Vučka nema kući

 

Ovce mi se splandovaše

kraj torova u omaru

a ja legoh da počinem

u kolibu moju staru

 

Omorina neka bješe

ni vazduha nema više

po nišanu našem starom

popodne će biti kiše

 

San me skola i obori

u tijelu duša spava

pred kolibom u omaru

nešto strašno se dešava

 

I ništa mi nije jasno

il je sanak ili java

ko da usnih u tom trenu

da mi nema bijelih brava

 

Kada malo dođoh sebi

skočih brzo sa slamare

viđeh Vučka kako čuči

kod omore neke stare

 

Gledaše me krvoločno

iz oči mu plamen bije

krvava mu glava bješe

a i prednje noge dvije

 

Oko njega sve krvavo

povaljana bješe trava

ispred njega nedaleko

podavljeno dvades brava

 

Kada priđoh malo bliže

na ovcama viđoh rane

podavljene ispod grla

na gomilu naslagane

 

Povratih se do kolibe

skidoh pušku s čiviluka

pa naciljah među oči

krvoločnog ovog vuka

 

Nategnuta šuška tanka

iz cijevi vatru baca

pade Vučko i ne ciknu

kraj gomile od ovaca

 

Čitavo se skupi selo

i komšije sa katuna

a u volji i nevolji

komšijska se tu računa

 

Pa bacaju mrtve ovce

na volove i saone

oće da ih prije mraka

u bezdane neke gone

 

Od komšija neko viknu

pod grlo me nešto steže

iza tora u dolini

tri zaklana vuka leže

 

A iza njih malo dalje

mrtva leži i vučica

bješe uzduž rasporena

viraše joj džigerica

 

U grudi me nešto steže

spopade me muka velja

šta uradi crni Jovo

zašto ubi prijatelja

 

Iz ruku mi puška pade

od žalosti i od muke

evo prođe mnogo ljeta

ne uzeh je ja u ruke

 

Od tada me duša boli

na srcu me rana peče

mislio sa sa vremenom

da se rane izliječe

 

Evo ima šeset ljeta

moja grešna duša pati

a njegova silueta

u stopu me stalno prati

 

Stalno mi se pričinjava

Vučkov lavež pro planine

đe me stalno on posmatra

đe me čuva od divine.

 

Goran Ćosović

 

 

 

 

 

 

 

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

akademski umjetnici

Ljepota Pljevalja u oku akademaca

Publika sa nestrpljenjem očekuje večeras u 19 sati da pogleda djela akademskih slikara i vajara …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *