Fortjun smatra da je Kavalerijeva zabrinutost naučno opravdana, međutim, njegov strah bi, kaže, pre trebalo shvatiti kao pitanje. Kod vakcina protiv kovida 19 još uvek nije jasno da li se taj fenomen uopšte javlja. I to ne bi trebalo da utiče na političke odluke.
Vakcinacija svakih nekoliko mjeseci nije uobičajena
Kada se neko vakciniše, antigen je možda prisutan dve nedelje i onda nestaje, kaže Rajnhard Obst, profesor na Institutu za imunologiju pri univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu. On je inače istraživao anergiju T-ćelija kod miševa.
Zamor T-ćelija kao reakcija na imunološke tretmane, mogao je, kaže, da se prati kod pacijenata obolelih od raka ili HIV-a, ali još nikada kod ljudi kao reakcija na ponovnu vakcinaciju. Pri tom Obst smatra da je, uprkos nedostatku kliničkih podataka, Kavalerijeva zabrinutost opravdana.
„Ideja o vakcinaciji na svaka četiri meseca ili čak češće je nova. To je nešto što do sada nikada nije viđeno kod drugih tipova virusa. A pomisao na (mogući) zamor T-ćelija bi trebalo da bude razlog da se napravi pauza“, kaže Obst.
„Ako bi me neko pitao: ’Hej, da li bi se ti vakcinisao svaka četiri meseca?‘ – ili da kažemo svaka dva meseca četiri puta zaredom – rekao bih mu: ’Bolje budi pažljiv i napravi pauzu’“, kaže Obst.
Povremena dopunska vakcinacija pomaže
Holden Meker, profesor imunologije sa univerziteta Stenford u Kaliforniji, za DW kaže da ni on nije našao naučne dokaze da više vakcinacija može da iscpri imunološki sistem. Ali on zato pominje podatke iz Velike Britanije, koji pokazuju da je efikasnije sa drugom dozom vakcine sačekati oko šest meseci.
Druge studije su takođe pokazale da je imunološkom sistemu potrebno vreme da izgradi pamćenje. To sugeriše da takozvano „osvežavajuće“ vakcinisanje u kratkim vremenskim razmacima nije veoma korisno, dodaje Meker.
Ipak, naglašava, „godišnja vakcinacija protiv gripa nam ne škodi, i sve do sada ukazuje na to da je povremena vakcinacija protiv kovida 19 korisna“.
Vakcine bi trebalo da ispune nemoguće zahteve
Pol Ofit, direktor Obrazovnog centra za vakcine i lekar za infektivne bolesti na Dečijoj klinici Filadelfije, kritički se osvrnuo na „osvežavajuće“ vakcine protiv kovida 19 za kompletnu populaciju. On smatra da je to strateški pogrešno, ali ujedno kaže i da nije toliko zabrinut zbog moguće anergije T-ćelija.
S fundamentalne tačke gledišta, zdravstvena strategija koja ima za cilj sprečavanje relativno lakših oboljenja je – pogrešna. Tako se od vakcine protiv kovida 19 zahteva nemoguće, smatra Ofit. Već u trećoj fazi studije o kvalitetu vakcina firmi Moderna i Bajontek/Fajzer u decembru prošle godine u SAD, postignuta je 95-procentna efikasnost protiv lakših oblika bolesti. „To je neodrživo“, kaže Ofit i dodaje da neutrališuća antitela vremenom opadaju.
On zbog toga predviđa da bi vakcinisane osobe mogle da razviju lakše oblike kovida 19. „I to je u redu“, kaže. „Cilj je da se ne mora u bolnicu, na odeljenje intezivne nege ili u mrtvačnicu. I vakcina je to postigla. Ali, mi smo te slučajeve označili kao ’proboj’, što je po mom mišljenju bila greška u komunikaciji. Tako smo vakcini protiv korone postavili standard koji ne bismo mogli da primenimo ni na jednoj drugo vakcini (protiv respiratornih bolesti).“
Tipične vakcine protiv gripa i rotavirusa ne štite od lakših oboljenja, ali štite od srednje teških i teških, i upravo to je smisao svega, ukazuje Ofit.
Ipak, američke zdravstvene službe odobrile su dopunsku vakcinaciju kako bi se sprečila i lakša oboljenja, kaže Pol Ofit za DW. Fokus bi, međutim, trebalo staviti na davanje prve i druge doze nevakcinisanim osobama, a ne na dalje dopunsko vakcinisanje onih koji su već dobili dve doze.
„Radi se o pandemiji svetskih razmera“, naglašava Ofit, „svi ćemo patiti od tog virusa, sve dok se on u čitavom svetu na stavi pod kontrolu.“
Bolje postaviti prioritete: Celom svetu je potrebna vakcina
„Dokle god virus cirkuliše u svetu, potrebna nam je visoko-imunizovana populacija“; nastavlja Ofit. Ali on smatra da su treća, četvrta i peta vakcina rasipanje resursa. „To nas odvlači od onog što nam je zaista potrebno: obezbediti da ljudi dobiju prvu dozu vakcine, jer bi ona verovatno na duže vreme, čak možda i godinama, štitila od teških oboljenja“, upozorava Ofit.
Najnovije studije u Izraelu i SAD pokazale su da „osvežavajuće“ vakcine mogu da doprinesu zaštiti stariji osoba. Ofit kaže da to ima smisla za ljude koji spadaju u rizične grupe, ali da sama zaštita od omikrona nije dovoljan razlog da se ljudi više puta vakcinišu.
„Ljudi koji završavaju u bolnicama, ljudi koji imaju više hroničnih bolesti, stariji ili oni sa lošim imunitetom – oni bi trebalo da dobiju buster-vakcine. Ali ja jednostavno ne razumem kakva je to strategija da se zbog lakših oboljenja vakcinišu mladi i zdravi ljudi.“
Pljevaljske novine web portal
