nedelja , 25 februara 2024
Početna / Vijesti / Ekonomija / Domaći proizvođači optužuju trgovačke lance i preprodavce da ih uče

Domaći proizvođači optužuju trgovačke lance i preprodavce da ih uče

Iako smo očekivali da ćemo barem tokom leta paradajz, papriku i krastavac kupovati po nadležnoj ceni, imajući u vidu da smo ga van sezone plaćali i preko tri evra zbog nepostojanja domaće plastične proizvodnje, kilogram je i dalje između evra i po i dva evra i na pijacama iu trgovinama, poše Pobjeda.

U razgovoru sa proizvođačima i preprodavcima na pijacama stičemo utisak da niko nije zadovoljan. Prvi jer su, kako tvrde, prinuđeni da prodaju svoje proizvode po niskim cenama, drugi jer tvrde da po gajbi ne zarade više od nekoliko evra, dok trgovci standardno nisu zainteresovani da komentarišu svoje marže.

„Svi se ugrađuju, samo mi ispaštamo i jedino ćemo mi da propadnemo. Računam da do sledeće godine verovatno neće opstati 60 do 70 odsto proizvođača”, kaže poljoprivrednica iz Zete Ivana Mrdak navodeći da je krastavac koji je prodavao 50 do 60 centi u trgovinama dostizao cenu od evra do 1,20 evra.

Trpe ogromne gubitke zbog cijene đubriva koje nekontrolisano rastu.

„Nešto što je koštalo 12 evra za džak od 25 kg, sada košta 40 evra. Ono što me koštalo 200, sada će me koštati hiljadu eura. Kako da planiram proizvodnju”, pita se Mrdak dodajući da bi 200 eura podrške, koje im je dalo Ministarstvo poljoprivrede trebalo da im vrate ,,da popiju po kafu“.

Mrdak upozorava da ni u jednom sektoru cene ne rastu brzo kao u poljoprivredi.

„Niko nije našao za shodno da pokuša zaustaviti cene. Ljudi u gradu misle kako se mi bogatimo, a bogate se oni koji posreduju između nas i krajnjih kupaca. Mi ne tražimo da se bogatimo, nijesmo se ni do sada bogatili, samo tražimo da preživimo ovu muku, a ne znam ko će uspeti ove godine“, navodi Mrdak.

Objašnjava da ih, kada odu u veliko lance, ne pitaju koliko košta roba, već im oni određuju cenu ,,hoćeš-nećeš“. Ako se ništa ne poboljša, Mrdak kaže da će sledeće godine morati da smanji proizvodnju.

„Ne vidim ni zračak nade da u narednom periodu budemo na pozitivnoj nuli, da nam se vrati ono što smo uložili. Plastenici su stradali od grada, niko nije došao da utvrdi štetu, čak su nam pojedini kazali da nemamo što ni prijaviti. Meni je ove godine propalo deset tona lubenice, jer pretpostavljam da je bilo važnije prodati robu iz uvoza, mada mislim da je bila manja potražnja i zbog manjeg broja turista”, kaže Mrdak.

Ipak, smatra da i među poljoprivrednicima vlada apatija i neorganizacija, kada je riječ o njihovim potrebama.

„Najgore je to što kao proizvođači nijesmo organizovani, ne znam zbog čega niko neće da se pobuni niti da stvori pritisak. Niko nam neće kucati na vrata i pitati nas imamo li kakav problem. Ne znam čega više imamo da se bojimo, kad smo dovedeni na rub egzistencije”, poručuje Mrdak.

Uzrok visoke cene je višak uvoza, smatra poljoprivredni proizvođač iz Malesije Željko Milić .

„Uvozni lobi šteluje neprirodne cijene, jer to nije logično, nije prirodno. Oni neće našu robu koja je jeftinija, kvalitetna i sveža, ali hoće skupu robu iz uvoza. Ugušili su proizvođače koji su im konkurencija”, navodi Milić.

Smatra da se cene u maloprodajama formiraju na bazi proizvoda iz uvoza, koji su, kako tvrdi Milić, skuplja 30 do 40 odsto od crnogorskih.

Sve vreme se govori o tome da su domaći proizvodi skuplji od uvoznih, a to nije istina. Neka neko pogleda koliko košta kilogram paprike iz uvoza. Mi nemamo gde sa proizvodima, nego da ih dajemo trgovcima, a oni da bi zadržali monopol i povećali zaradu formiraju cene na osnovu uvoznih, pa se na tu robu ugrađuju 20, a na našu 60 odsto. Kao da nam kažu ,,mi imamo te proizvode, ali možemo vam učiniti da ih kupimo, jer svakako nemate šta drugo s njima“. Tako smo ucenjeni, jer je naše tržište pretrpano proizvoda iz uvoza“, tvrdi Milić.

Kaže da su na sopstvenom tržištu stranci, jer veliki lanci imaju ugovoreni uvoz za 12 meseci, a crnogorski proizvođači ne mogu da obezbede paradajz, krastavac ili kupus za toliko meseci godišnje.

„Naše tržište je i više nego veliko za našu proizvodnju, ne možemo imati višak proizvoda ako pokrivamo samo 20 odsto tržišta, a smiješno je koliko se stalno priča o tim viškovima. Uvozi se sve moguće, do te mere da uvoz pravi višak bez nas. To što od nas kupuje je mizerno, učenjuju nas, pokušavaju da nas zbrišu sa tržišta”, tvrdi Milić.

Za pola godine uvoz mesa 56 miliona

Prema podacima Monstata, za prvih šest meseci ove godine uvoz mesa bio je vrijedan 56,7 miliona što je uvećanje od 39 odsto, dok je uvoz voća i povrća iznosio 41,29 miliona što je 22,7 odsto više nego prošle godine u istom periodu .

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković je ranije ocenio Pobedu da je povećao uvoz hrane zbog stabilizacije tržišta, a da je vrednost uvoza dodatno uvećana inflatornim poremećajima.

Izvor-CdM

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

Socijalni savjet mora odlučivati o vraćanju radne nedjelje

Ministarstvo ekonomskog razvoja spremilo je izmjene i dopune Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojima je planirano …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.