Dragan Gačević iz pljevaljskog sela Kozica pešačio bos u litiji od manastira Dubočica do Pljevalja
PLjEVLjA – Šezdesetsedmogodišnji Dragan Gačević iz pljevaljskog sela Kozica u nedelju je, u litiji, bos prepešačio 15 kilometara od manastira Dubočica do crkve Svete Petke u Pljevljima, a zatim i u litiji ulicama grada, iskazujući tako svoj protest protiv pokušaja otimanja svetinja.
Gačević je, kaže, prepešačio bos kako bi iskazao i poštovanje svetim relikvijama koje su se nosile na čelu litije. Kako kaže nije mu teško palo pešačenje, jer je srećan što je uz svoj narod koji se bori za odbranu svetinja.
– Da nije udareno na svetinje i na moje ime i prezime i da mi se podcenjuje ko su mi bili predci, ja ne bi repom mrdnu, ali za ovakve stvari sam spreman i život da dam- kazao nam je Dragan, ističući da ga je posebno pogodio pokušaj predsednika Države da narod u litijama uvredi. To je bio i momenat kada se odlučio na ovu žrtvu.
– On da nazove sveštenike, malu dečicu, omladinu, sredovečne ljude, stare bake i stariju čeljad koji u tolikom broju mirno i dostojanstveno šetaju, tako kako ih je nazvao „ludim pokretom“ to me je mnogo uvredilo i razljutilo. To me je najviše pogodilo. To ne mogu da mu oprostim nikad.Tu veče sam došao iz sela na litiju u Pljevlja i kad su rekli da se sledeći put ide od Dubočice do crkve Svete Petke u Pljevljima meni je odma u glavi bila ta misao da ja idem bos – kazao je Dragan, objašnjavajući odakle mu ideja da baš pešači bos.
– Mene politika ne interesuje, nisam bio neki ni navijač bilo koje strane.Ja sam mogao da ga glasam ili ne glasam.On meni nije kao političar smetao.Prešo sam preko toga kad smo se razdvojili sa Srbijom. Kažem ajd braća se razdvojila ali kad je udareno na svetinje preko toga ne mogu preći – kaže Dragan.
Ističe da od ideje, da hoda bos, ne bi odustao ni da je bio sneg do kolena i minus 20 stepeni, pa kad bi, kaže, mrtav pao.
– Kad si raspoložen i kad te elen povuče, a kad znaš za šta se boriš i kakve su svetinje ispred tebe, ne može ti biti ništa. Ja se čak osećam i bolje. Olakšo sam se izbacio iz sebe ogorčenje i ljutnju zbog svega ovoga, posebno zbog uvreda-kaže Dragan dodajući da ga je hod čak šta više preporodio.
– Tako me je to osokolilo, tako sam se ispraznio da se sad oseća kao 20 godina mlađi-kaže Dragan dok se užurbano priprema za povratak u rodno selo.
On je u ponedeljak popodne, kada samo razgovarali sa njim, dan nakon pešačenja, kazao da se oseća dobro. Na pitanje da li je prehlađen kaže: „Bože sačuvaj ! Kako bolan ? Što se toga tiče ko da sam po tepihu hodo.“
Jedino se kaže porodica brine pa ga svaki momenat zovi i pitaju kako se oseća.
Nijednog trenuka, kaže, nije pomislio da odustane.
– Da sam pomišljao da odustanem ja se ne bi ni izuvao. Ne bi ja odusto pa kad bi mratv pao.
– Kad sam rekao u selu da idem bos, šalili su se na moj račun misleći da ja to neću uraditi. Kad smo krenuli iz Dubočice, i kad su videli da sam bos, ipak su shvatili da se ja ne šalim –priča Dragan.
Na pitanje da li se umorio, odgovara da nije ni malo već da je još čiliji.
– Ponela me ona omladina, pesma, imao sam više elena nego kad sam imao 20 godina.
Foto: Božidar Čabarkapa
Kad vidiš da to jednom dušom diše i to ono pravo ljudski. Nema provokacija, nema trzavica, svi su ko jedno, militi se ići. Ja volim da se družim sa ljudima, sa njima bi u litiji, bez razmišljanja, krenuo bilo đe-kaže Dragan napominjući da je krećući u litiji onim oko sebe rekao gde god pođu da ga zovu. „Oni nek idu obuveni a ja ću bos.“, kaže Dragan, čovek koji je na pragu sedme decenije života ali i dalje izgleda pun zdravlja snage i čvrst ko stena, ističući da nijednog momenta nije osećao hladnoću.
Na isti način bi, kaže Dragan išao da brani svetinje i drugog naroda.
– Ja bih na isti način išao da branim i džamiju, da je udareno na taj način na te svetinje. Bio bih spreman da štitim i da hodam isto tako i za druge svetinje, drugih naroda – tvrdi Dragan dodajući da njega politika nikad nije interesovala niti je bio neki poseban navijač neke političke strane.
Foto: Božidar Čabarkapa
Foto: M. Drobnjak
izvor: novosti.rs