Ima jedna scena u Gorskom vijencu kada vladika Danilo i glavari dobijaju pismo od Selima vezira, u kome im „sluga brata sunca svijetskoga“ poručuje:
„ Pučina je stoka jedna grdna
dobre duše, kad joj rebra puču.“
Vuk Mićunović sugeriše vladici:
„ Otpiši mu kako znaš, vladiko,
i čuvaj mu obraz ka on tebi!“
Juče je Dritan paša poslao pismo srpskom narodu u Crnoj Gori, u kome je poručio: kakve izborne volje i parlamentarne većine, kakve trice i kučine. Njegov koncept je jasan : „ Hoćemo manjinsku vladu, da je podrži može svako, ali da uđe nijesam siguran.“ Na pitanje kako bi manjinska vlada bila koncipirana, on je odgovorio da bi potpisnici Memoranduma o saradnji imali prioritet. Za minuciozno definisanje Prokrustove postelje, preko koje će se ulaziti u vladu pobrinuo se, hiruški precizno i šovinistički drsko efendija Pavićević:
„ Svima onima koji smatraju da im je nacionalni prefiks osnovni predznak nema mjesta u ovoj vladi. Mene bi bilo sramota da budem sa njima.“ Tako gospoda Abazović i Pavićević zamišljaju građansku i evropsku Crnu Goru. Po njihovom kantaru građansko i evropsko je sinonim za antisrpsko. Oni nisu za Crnu Goru ravnopravnih naroda, nego građana, a građanin može biti samo onaj ko nije Srbin. Ili u najboljem slučaju Srbin koji se odrekao svetosavlja, kosovskog zavjeta, srpskog jezika, ćirilice, jednom riječju srpske kulture i tradicije.
Kako drugačije objasniti da u manjinsku vladu ne mogu Srbi, a mogu: Bošnjaci, Albanci, Hrvati i Crnogorci. Ili njihov nacionalni prefiks zvuči građanski. Bilo bi mnogo poštenije da su otvoreno pozvali DPS da uđe u njihovu vladu, jer oni su se prvi u Crnoj Gori definisali kao građanska stranka. Pa em građanska, em antisrpska do balčaka. Evropsko, a naše.
Kao da je neko ćorav kod očiju pa ne vidi šta je najveći zajednički sadržalac za manjinsku vladu. Svi oni koji su glasali za Milov Zakon o slobodi vjeroispovjesti su dobro došli.
Znamo, reći ćete, a SNP? Upravo taj izuzetak potvrđuje pravilo. Žalosna namjera vrha SNP-a da podrži ovu, prije svega antidemokratsku i antisrpsku politiku, samo je potvrda i objašnjenje, zašto je nekad najjača stranka u Crnoj Gori pala na ovako niske grane. Učine li ovaj odsudni korak svakako će nestati sa političke scene u Crnoj Gori. U ostalom šta drugo i zaslužuje stranka, ako je spremna da pljune na svoje žrtve u borbi sa režimom Mila Đukanovića. Da pomenemo samo Momira i Pavla Bulatovića, Duška Jovanovića i Momčila Vučetića. Na kraju da završimo ovaj otpozdrav riječima vladike Danila:
„ Tvrd je orah voćka čudnovata
ne slomi ga, al zube polomi.“
Gospodo Abazoviću i Pavićeviću, u prevodu, taj orah je litijaški narod, ili kako ga vaši manjinci drsko i bezobrazno zovu „klerofašisti“ .
POKRET ZA PLJEVLJA