ponedeljak , 26 septembra 2022
Početna / Vijesti / Kultura / KO JE ŽENA PO KOJOJ JE NAZVAN AUTOPUT U CRNOJ GORI: Prosili su je svi prinčevi Evrope, a ona je odlučila da živi po svom

KO JE ŽENA PO KOJOJ JE NAZVAN AUTOPUT U CRNOJ GORI: Prosili su je svi prinčevi Evrope, a ona je odlučila da živi po svom

Ko je princeza Ksenija po kojoj su Crnogorci nazvali novi autoput koji je posle sedam godina gradnje otvoren sinoć.
Sama ova najava, pre više od 6 meseci, kada je i predloženo da se put zove po crnogorskoj proncezi izazvala je veliku pažnju i „najobičnijeg sveta“. Jedan od razloga bio je sigurno to što je u pitanju princeza i što u regionu nije baš uobičajeno da velike saobraćajnice budu nazivane po damama.

Ali ipak je uprkos različitim mišljenjima novi autoput od 40 kilometara koji je sinoć otvoren u Crnoj Gori prvi put nazvan po jednog princezi.
A, ko je zapravo bila princeza Ksenija?

U najkraćem bila je lepa, obrazovana, i veoma svoja. Neki dodaju i da je bila opasna imajući u vidu da je iz senke vukla i ozbiljne političke poteze.
Ksenija Petrović Njegoš važila je za veoma obrazovanu, inteligentu i talentovanu ženu. Rođena je 22. aprila 1881. godine na Cetinju i to kao deseto dete i osma ćerka kralja Nikole Petrovića Njegoša i Milene Petrović. Važila je i za najlepšu među sestrama.
Tvrdi se i da je bila vrlo posebna za vreme u kom je živela. Ostala je upamćena po tome što je bila prva žena na Balkanu koja je vozila automobil, i kao jedina princeza koja se bavila fotografijom.

Svoje visoko obrazovanje stekla je na dvoru, za razliku od ostale dece kralja Nikole i Milene koja su svoje obrazovanje stekli u inostranstvu.

Nije bila udata, i pored mnogih prosaca koje je imala. Samo neki od njih bili su srpski kralj Aleksandar Obrenović, grčki prinčevi Nikola, Đorđe i Andrej, kao i bugarski car Ferdinand. U to vreme bila je to čudna odluka koju je donela kraljeva ćerka, jer su sve njene sestre bile udate za nekog iz kraljevske porodice širom tadašnje Evrope. Kako kažu mnogi istorijski izvori, odluka koju je donela, da život provede kao neudata žena, dovela je u pitanje čak i mnoge međudržavne odnose.
Bila je vredna mlada žena koja je na dvoru je obavljala mnoge poslove. Nije bila jedna od onih kojoj je bilo teško da radi. Bila je član mnogih humanitarnih društava u kojima je obavljala mnoge humanitarne poslove. U teškim vremenima, koja je obeležio rat bila je od velike pomoći narodu u Crnoj Gori, izbeglicama i deci, ali pre svega svojoj porodici.

Bila je prva princeza koja se tada bavila fotografijom. Aparat je stalno bio uz nju, beležila je detalje iz svog života, kao i predele u Crnoj Gori. Mnoge slike su oslikavale njen život i neprilike koje su je zadesile. Bila je i član bečkog društva za fotografiju. Bila je prva u mnogo čemu.

Iako rođena kao princeza na dvoru, za Kseniju se ne može reći da je imala lagodan život.

Godine 1916. je napustila Crnu Goru sa svojom porodicom. Odlazi u Francusku, a potom u Italiju. Sve vreme je bila uz oca i majku, kao i sestru Vjeru. Sve do 1921. godine dok njen otac nije preminuo, bila je neko ko je bio od velike pomoći svom ocu, odlučivala je o mnogim državnim pitanjima, i bila je glavni politički savetnik svom ocu.
Trudila se da očuva čast svoje porodice i u mnogo teškim vremenima. Čak i kad je zapala u siromaštvo podnosila ga je dostojanstveno i ponosno. Bila je veoma hrabra i jaka žena, koja se uvek trudila da spase sve, što se spasiti može.

Princeza Ksenija preminula je 10. marta 1960. godine u Parizu i to nakon 44 godine prognanstva, u svojoj 80. godini života.
Izvor-Kurir

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

Tri nagrade za „San ljetnje noći“

Tri nagrade za pljevaljsku predstavu „San ljetnje noći“, stigle su sa „Međunarodnog festivala humora za …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.