On je u intervjuu Radio Beogradu govori kako je do nereda u Crnoj Gori došlo.

“S jedne strane, na tako legitimne i jasne zahteve crkve da je Zakon o slobodi veroispovesti loš i da treba doneti bolji, imate jednoumnu reakciju crnogorskih vlasti, gde se ni između redova ne pojavljuje nikakvo pitanje da li su možda pogrešili i da li 250 hiljada ljudi na ulicama predstavljaju znak da možda nije trebalo da donesu taj Zakon. U tako zategnutoj situaciji, potpuno je normalno i prirodno da spontanost mladosti, duhovitosti, kreativnosti i na taj način protestvuje.

Vlasti je draži sukob

S druge strane, otvara se prostor, a ima i smišljenih akcija koje idu na provokacije i zaoštravanje, kako za temu ne bi imali Zakon i mirne crkvene litije. Da citiram prijatelja, ako mi iz crkve nismo pozivali na to da litije budu bez stranačkih i političkih obeležja, onda ni more nije slano“, kaže Perović.

Sve što ide u prilog stavljanja Zakona u drugi plan, nije dobro, ni za crkvu ni za narod. Jer, neko iz vlasti će radije da se bavi nemirima, sukobima i tučama nego da ga neko pita da li si doneo dobar zakon i hoćeš li ga popraviti, smatra on.

„Otvoreno tvrdim da je vlastima u Crnoj Gori draže da ima sukoba, jer pokazuju potpuno odsustvo želje za dijalogom. I sad ove poslednje poruke koje su nam poslali, to je poziv na razgovor o primeni Zakona. To malo liči na neku neprimerenu trgovinu. Mi imamo normalniji, legitimniji zahtev – promenite zakon. A haos u državi nikom dobro ne može doneti”, ističe Perović.

On podseća da crkva neprekidno poziva na miran i molitven ton litija, ali da činjenica da je sve veći broj ljudi na ulici govori da je teže održati poredak.

“Crkva je odgovorna za svoje litije, a one su i dalje u crkvenom i molitvenom tonu. Međutim, litije su podigle i drugo građanstvo i omladinu koja želi da iskaže i drugo nezadovoljstvo. Tako poslednjih dana imamo bojenje zidova u boje srpske trobojke, koje su istovremeno i boje Kraljevine Crne Gore. Te boje su nađene kad smo prenosili posmrtne ostatke kralja Nikole iz Francuske u Crnu Goru. Dakle, to nije ništa protiv Crne Gore, a jeste buđenje svesti kod te omladine. I na to imamo jednu besmislenu, represivnu reakciju policije, koja suzavcem rasteruje tu omladinu. A onda imamo još smešniju scenu da policijska patrola čuva beli zid. Da sad ne nabrajam kakvih sve grafita ima, kakvih skaradnosti i nemoralnosti, to se ne dira“, objašnjava on.

© SPUTNIK / NEBOJŠA POPOVIĆ

Gojko Perović na sednici skupštinskog odbora za ljudska prava

Legitiman građanski protest

Naravno, trobojka nije starija od Francuske buržoaske revolucije, ali, ako je i tako, ona predstavlja univerzalne simbole slobode, bratstva i jednakost. Perović naglašava da su litije koje organizuje Mitropolija već mesec dana otkako je sporni Zakon usvojen, legitiman građanski protest.

“Neko će reći da se narod probudio, neko će reći da je čudo, neko, kao vlasti u Crnoj Gori – političke demonstracije obučene u crkveno ruho, ali svi koji prate zbivanja ovih mesec dana se slažu da toliko naroda na ulicama u Crnoj Gori nikad nije bilo. Bilo je muzičkih događaja i sportskih takmičenja, bili su i politički mitinzi, ali da istovremeno trgovi svih crnogorskih gradova budu puni i da se sve odvija u mirnom i molitvenom tonu, to još nismo imali. O tome sam pričao i sa nekim NVO i građanskim aktivistima – svi imaju samo jedno mišljenje – da je u pitanju legitiman građanski protest vernika i ne samo vernika, nego i ljudi koji koji se zalažu za to da Crna Gora ima normalne zakone, zakone koji ne krše Ustav i osnovna ljudska prava. Onda se tu sabralo mnogo ljudi i svi smo u istom tonu. Neko će reći ovo je borba za crkvu, a ja bih tome obavezno dodao i borba za Crnu Goru koja će imati normalne zakone, poštovati osnovna ljudska prava i Ustav“, smatra Perović.

Tu se uvek mora reći da Vlada u Crnoj Gori prethodnih godinu dana nije htela nikakav dijalog, da je (ne)vešto izbegavala situacije da se raspravlja i zato je to prvi argument protiv Vladinog iskaza. Jer, da su naše primedbe neosnovane, napominje on, sigurno bismo lako razgovarali i oni bi nam lako na to ukazali.

„Dakle, oni su se nečega plašili. Naše su primedbe itekako osnovane. Reč je o kršenju osnovnih ljudskih prava, o jednakosti pred sudovima, o pravu na suđenje, o ustavnoj odredbi da je zabranjeno diskriminisanje i odredbi da su crkva i država razdvojene. Sve to ovaj Zakon krši i to je lako i čitljivo i onome koji nije pravnik. Imate ovih dana i činjenicu iz crnogorskih medija – gotovo da ne postoji pravnik, koji je voljan i sposoban da takav zakon brani.”, rekao je Gojko Perović.