Prođoše ovim našim, pljevaljskim brdima i dolinama još jedni „slobodni i demokratski“ izbori, istina samo lokalni. Prvih „sto dana vlade“ prošlo je u znaku opšteg slavlja i veselja zbog istorijskog uspjeha lokalnog DPS-a, neviđene euforije i kadrovskih visinskih priprema na duge staze, sa preponama. Vatrometi i ostala pirotehnika, ovaj put su bili strogo zabranjeni.
Kada su, sada već daleke 2006. godine, prvi put preuzeli lokalnu vlast u Pljevljima, slavilo se takođe. Rekli su nam i tada, da ćemo sa njima, biti mnogo srećniji, pametniji i ljepši, da će nas sada više voljeti „oni s vrha“. Prevarili su nas i zadužili dvadest miliona, a da nismo stigli ni da se pozdravimo kada su odlazili. I da smo, kojim slučajem, pravna i demokratska država, nikada više se Pljevljima ne bi dogodio „povratak otpisanih“. A jeste, dogodio se, uz pomoć „štapa i kanapa“ ( novca i biračkog spiska ). I opet tvrde isto, opet nam pričaju bajke, a što je najgore, ni oni sami više ne vjeruju u to što kažu.
Kada je u pitanju odnos zvanične Podgorice prema našoj opštini, više je nego očigledno da su odavno pale sve maske. Pokret za Pljevlja nije ni najmanje iznenađen, mi odavno znamo koliko se Milo Đukanović i Duško Marković „muče“ i koliko im je teško da ovako i ovoliko „pomažu“ Pljevljima. Ali, ne možemo se načuditi apsolutnom odsustvu odgovornosti, hrabrosti i političke volje kod onih koji su ovdje rođeni, koji ovdje žive, koji dišu ovaj vazduh i čija djeca odrastaju ovdje.
Uvažene dame i gospodo, da vas pitamo, gdje vam je dostojanstvo, šta je sa vašom savješću, odgovornošću i lokalpatriotizmom u koji ste se kleli, istina prije izbora? Da li morate baš sve da slušate druge? Ako vas vole, kao što tvrdite, zbog čega vam sude? A sude i presuđuju, ovih dana, debelo „odrezujući“ po opštinskom budžetu. Reklo bi se, ko god otvori vrata nekog od sudova širom Crne Gore, dobije neki spor protiv naše opštine. U Privrednom sudu kažu da EPCG nema obavezu da plati naknadu za izgradnju deponije Maljevac. Opština, vele, nije iznijela valjane dokaze. I tu ostasmo bez tričavih 15 miliona evra, a moramo da uplatimo i 39 hiljada sudskih troškova, tako kažu paragrafi. Po Ustavnom sudu opet, nezakonito naplatismo dva miliona ekološke naknade pa ćemo ih morati vraćati EPCG. I sve to nije mnogo, u poređenju sa duševnim bolovima i narušenim poslovnim ugledom Dragana Brkovića, za šta bismo, poštovane sugrađanke i sugrađani, trebali da izdvojimo skoro šest miliona evra, našeg novca. Niz poniženja i obismišljavanja vas i vaših funkcija u vladajućim partijama se nastavlja.
Postavlja se pitanje, do kojih granica ste spremni da idete? Da li je rješenje zažmuriti na oba oka i ćutati, ili možda prodati budućnost rodnog mjesta, stežući oko naših vratova omču dužničkog ropstva, za utješnu nagradu u vidu fotelja u bordu direktora sa debelim apanažama? Šta su vam ciljevi, osim gole vlasti, imate li ih? Mislite li da će raskopavanje kataklizmičkih razmjera Ulice kralja Petra I, bar na kratko zamaskirati odgovornost i pomoći vam da pobjegnete od sopstvene savjesti?
Uvažena gospodo, lokalne vođe i sitni aparatčici DPS-a, možda je vrijeme da stavite, konačno, prst na čelo i o svemu dobro razmislite, ako ništa, da pitate gospodina Markovića, zbog čega vam ne dade ekološku naknadu, a tražili ste je, doduše prilično stidljivo i samo jednom. Ili čekate da „vaši gore“ donesu lex specialis, po kome će u Pljevljima građani plaćati zagađivačima, da im se ne bi ugrozila stabilnost poslovanja! Mi iz Pokreta za Pljevlja vas pozivamo da razmislite, mi to od vas zahtjevamo, da hladne glave prosudite, hoćete li i dalje biti nijemi posmatrači i učesnici otimačine i pljačke neviđenih razmjera koju vlast sprema gradu u kojem ste rođeni. Ili mislite da je sve što vlada i pravosuđe spremaju i čine Pljevljima, možda za naše dobro, možda samo žele da nas oslobode tog teškog bremena od tridesetak miliona evra, da se mi sa njima ne mučimo. Kočićev David Štrbac bi jauknuo od radosti i rekao – O, dobre carevine…
Pljevlja, 10.09.2018. godine
POKRET ZA PLJEVLJA