Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Cijene hrane i potrepštine u Crnoj Gori više od godinu dana nekontrolisano rastu. Poskupljenja su gotovo svakodnevna. Kraj se agoniji ne nazire, a strah građana da više neće moći da podnesu svakodnevna poskupljenja opravdan. Godišnja inflacija prema posljednjim podacima MONSTAT-a je 16,2 odsto. Kupovna moć građana je sve manja.
Na sve ovo treba dodati i najavljeno povećanje akcize na gazirana pića sa dodatkom šećera, zaslađivača i aroma na 0,35 eura/litru, kao i dodatno uvođenje akcize na negazirana bezalkoholna pića sa dodatkom šećera, zaslađivača i aroma u visini od 0,25 eura /litru, ali i novi akcizni naziv na proizvode od šećera, kakava i sladoleda. Tu nije kraj, jer Vlada planira i nove akcizne namete na duvanske proizvode. Tako će, prema projekcijama, od 1. jula litar sokova i voda sa zaslađivačima biti skuplji 10 do 15 centi, kilogram slatkiša pola eura, paklica cigareta najmanje deset centi.
I crnogorska privreda se otvoreno buni
I dok građani već strepe kako će sve ovo uticati na njihovo kućno budžete, najavljeno povećanje akciza reagovali su iz Sjedinjenih Država, ali i Privredne komore Crne Gore.
Američka privredna komora uputila je nedavno dopis premijeru Dritanu Abazoviću i ministarstvu finansija Aleksandru Damjanoviću , u kom ih pozivaju na sastanak kako bi izrazili nezadovoljstvo komunikacijom sa privatnim sektorom u vezi važnih zakonskih izmena koje mogu imati dalekosežne efekte na poslovanje naših članica u Crnoj Gori i kako bi zajednički razmotrili kako da se potencijalni negativni efekti ovih izmjena izbjegnu.
Reagovala je i Privredna komora Crne Gore PKCG. Iz ove institucije su apelovali da se proces izmena seta poreskih zakona zaustavi, navodeći da su zabrinuti zbog najavljenih izmena.
Iz PKCG su se kazali da su povodom najavljenih izmena zabrinuti prvenstveno zbog načina donošenja u netransparentnoj proceduri i bez prethodnih konsultacija sa poslovnom zajednicom, kao i zbog činjenice da se njima regulišu oblasti od izuzetnog uticaja na poslovanje.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović istakao je da se nastavlja sa setom mera iz oblasti poreske politike u cilju povećanja prihoda, a ne utiče na povećanje osnovnih poreskih stopa poput PDV-a i poreza na dobit fizičkih lica.
„Dio su uslovi Svjetske banke, dio plod naše analize i traženja mogućnosti za povećanje poreskih naplata“, kazao je Damjanović.
Bez rasprave
Uprkos reakcijama, nezadovoljstvu zbog najavljenih izmena fiskalne politike bez prethodnih konsultacija u privatnom sektoru, te ocene da je sve to destimuliše za privredu, ali i pozivima da se o ovom pitanju raspravlja, Odbor za ekonomiju finansije i budžet podržao je predloženi set izmena zakona koji će se pred poslanicima naći u utorak 28. februara.
A šta na sve ovo kažu ljudi iz struke?
Ekonomski analitičar Mirza Mulešković u izjavi za CdM podvlači da je predlaganje ovakvih rješenja, ako bi ih analizirali iz ugla poslovanja privrednih subjekata, veoma diskutabilno iz dva ugla.
Kako kaže, predlaganje ovih mjera, samo nakon manje od dva mjeseca od usvajanja budžeta, u velikoj mjeri narušava planirane poslovne politike privrednih subjekata, te samim tim otežava u značajnoj mjeri i samo njihovo poslovanje.
„Druga stvar koja je veoma čudna, da u trenutku kada cene i dalje „divljaju“ povećavamo akcije koje će dodatno da podižu cene, a Vlada se nada da će se privrednici „žrtvovati“ i neće podići cene. Ovo nije sigurno dobro isplaniran i opravdan postupak, jer u ovim trenucima, privreda treba stimulativne mjere kako ne bi dalje podizala cijene, a ne dodatna opterećenja”, smatra sagovornik.
Direktan udar na građane i privredu
Sa druge strane, upozoravaju, sigurno je da će sve ovo, zbog potencijalnog rasta cijena, dovesti do povećanja i ostalih povezanih cijena, ali će i direktno ugroziti, i tako veoma ugrožen životni standard građana Crne Gore.
„Ako su se ove mjere pravdale kao ispunjenje zahtjeva prema Svjetskoj banci, nadamo se da će osim najlakših mjera za prikupljanje prihoda, povećanje poreskih i akcionih stopa, država konačno uraditi nešto po pitanju kontrole rasta tekuće javne potrošnje, zbog čega se Crna Gora i mora zadužiti ove godine preko 600 miliona evra. Na taj način ćemo stvoriti uslove za dugoročni ekonomski rast, a sa represivnom poreskom politikom stvoriti uslove za zatvaranje privrede, i usporavanje ekonomskih aktivnosti“, ocenjuje Mulešković.
Zatvorena vrata za dijalog
Navodi da je jako čudno što za ovakve odluke nisu konsultovani akteri na koje će se ove odluke odnositi – privrednike.
Naime, o povećanju akcize nije bilo nikakve diskusije niti dijaloga sa privredom, a od nje se očekuje da istrpi posledice ovakvih odluka.
„Na ovaj način, osim što se jasno šalje poruka o netransparentnosti i zatvorenosti državnih institucija, šalje se jasna poruka u narednom periodu, bez ikakvih najava i konsultacija možemo očekivati dodatna povećanja poreza, akciza i svega onoga što će na kraju da najviše ugrozi privredu. , a sam tim i životni standard građana”, smatra Mulešković.
Ekonomski analitičar upozorava da se na ovaj način kreira nestabilan i promjenljiv poslovni ambijent, što je prioritetni uslov za razvoj ekonomskih aktivnosti ali i privlačenje investitora.
Mulešković zaključuje da se na ovaj način narušava i socijalni dijalog, kao i kultura dijaloga u procesu donošenja odluka, koja je osnova u svim demokratskim zemljama, a na taj način se sigurno ne stvara poslovni ambijent koji će biti stimulisan za otvaranje novih radnih mesta, privlačenje. novih investicija, koje su nam u ovom trenutku više nego neophodne.
Kakvu akciznu politiku vode zemlje regiona i EU?
Prema uporednim podacima, Crna Gora se primenjuje ubedljivo najviše akcizu na bezalkoholna pića. U kontekstu regionalnog tržišta, važan je podatak da Srbija i Albanija na primer ne primenjuju akcije na bezalkoholna pića što ove proizvode u našem najbližem komšiluku čini dosta jeftinijim.
Poučeni ranijim iskustvima, posebno kada su u pitanju duvanski proizvodi, da se može otvoriti dodatni problem rasta sive ekonomije.
Takođe, u slučaju da dođe do najavljenog povećanja, akciza na bezalkoholna pića u Crnoj Gori postaje jedna od dvije najviše u Evropi. A znamo da smo, po ekonomskom standardu, daleko od prve dvije pozicije.
Ukoliko posmatramo zemlje Evrope, zanimljiv podatak je da su Danska i Norveška ukinule ovu vrstu akcije jer nije pokazala očekivane efekte, u prvom redu one koji su se odnosili na javno zdravlje.
Da sumiramo. Setom poreskih zakona koje je Vlada usvojila na telefonskoj sjedinici io kojima javnost ima malo informacija oporezivaće se gotovo sve osim vazduha, a kakve će posledice imati na budžete građana, galopirajuću inflaciju, poslovanje i potencijalne investitore, pokazaće vreme. Iako ih najavljuju kao mjere koje je tražila Svjetska banka, to je malo vjerovatno.
Svetska banka traži stabilizaciju javnih finansija, a Vlada neće omogućiti kroz ovakve mere. Jer, sa jedne strane se nekontrolisano povećava ekonomska potrošnja kroz populističke poteze izvršne vlasti, do mere da je čak oko 90 odsto budžeta potrošača. Sa druge strane, Vlada podiže poreze i akcize, što je uvod u sivu ekonomiju i novi udar na privredu i građane.
Izvor-CdM
