utorak , januar 22 2019
Početna / Vijesti / Društvo / Prije Hrista sve bilo staro, a sa Hristom je sve novo- Radost darovanog nam spasenja

Prije Hrista sve bilo staro, a sa Hristom je sve novo- Radost darovanog nam spasenja

U prepunoj crkvi, ponoćnom liturgijom u crkvi Svete Petke, koju je služio sveštenik Borivoje Pantić, pravoslavni vjernici su dočekali Božić molitveno i pričešćem. Na skoro dvočasovnoj liturgijri bilo je najviše omladine kao I radosnih lica djece. Božićno veče uz božićne pjesme, zvuk crkvenih zvona i bezbroj nježnih pahulja grijale su srca milinom Božije ljubavi i radosnim danom najljepšeg rođendana Spasitelja Hrista. U poslanici patrijarha SPC navodi se da “Blage reči leče, gruba reč povređuje, a rane od reči često su grublje i od fizičkih rana. Zbog toga nas premudri Solomon uči da su smrt i život u moći jezika (PrS 18, 21).”

Pričešće o. Borivoje

Na liturgiji je pročitanja poslanica Patrijarha Irineja.

“Rođenje Gospoda našega Isusa Hrista je događaj koji ljudsku istoriju deli na dva dela, na ono što se dešavalo pre Njegovog Rođenja, a što razumemo kao pripremu ljudi za Mesijin dolazak, i na vreme posle Njegovog Rođenja, u kome i mi živimo. Čak i oni koji iz najrazličitijih razloga ne žele da pomenu Hristovo ime i govore o “staroj” i “novoj” eri, zapravo na vrlo dobar način tumače ono što Crkva Hristova već dve hiljade godina blagovesti: da je pre Hrista sve bilo staro, a sa Hristom je sve novo, i čovek, i njegov život, i celokupna istorija (Otk 21: 5).

Ko ne želi ili nije sposoban da blagodari, verovatno ne može ništa od hrišćanske vere da dokuči (1 Sol 5, 8; Flp 4, 6). Ako smo neblagodarni, smatramo da nikome ništa nismo dužni i da nam sve pripada po našim sopstvenim zaslugama. U tom slučaju ne dugujemo ništa svojim roditeljima i precima, društvu u kome živimo, bližnjima sa kojima živimo, a ponajmanje smo dužni Bogu. Tako se manifestuje životni etos krajnje samoživosti koji prepoznajemo i u vremenu u kome živimo. A itekako smo dužni i precima, i roditeljima, i društvu čiji smo deo, a posebno Bogu. “Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga jedinorodnog dao da niko ko veruje u njega ne propadne nego da svako ima život večni” (Jn 3, 16). Otac nam Svoga Sina dade, ne kao platu i nagradu za naš trud već kao nezasluženi dar Njegove ljubavi, jer “tako zavole svet”. Bog se neraskidivo sjedinjuje sa čovekom i ko god se u krštenju i miropomazanju rodi od Duha Svetog sin je Očev, istina ne po prirodi kao Hristos već po blagodati i usinovljenju (Gal 3, 26). Rađa se novi čovek od Duha Svetoga, za spasenje i večni život. I tako, Sam Bog kroz Ovaploćenje, a zatim i naša vera, uzdiže čoveka, i to svakog čoveka, na najveće moguće dostojanstvo – da bude projava Božje prisutnosti u svetu.”

Djeca na Bozićnoj liturgiji 18

Iz Pećke Patrijaršije, već osam vekova, Srpska Crkva svedoči svetu blagu vest Jevanđelja o novorođenom Bogomladencu Najavljujući da će u 2019. godini biti proslavljen veliki jubilej 800 godina od dobijanja autokefalije SPC, patrijrah Irinej u poslnici kaže “Jasno je da se Sveti Sava prihvatio ovog podviga, dobijanja autokefalije iz brige za bližnje, prevazilazeći samoživost, u želji da razjedinjene hrišćane srpske države zbliži i istinski sjedini u svetoj Liturgiji”.

– U nadi da će nam radost novorođenog Bogomladenca pomoći da zajedno pronađemo put i iziđemo iz bespuća kome je uzrok greh (Rim 7, 20), pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji u njihovim naporima da opstanu i ostanu na zavetnoj srpskoj zemlji, rečima koje Hristos upućuje Svojim sledbenicima kroz vekove: “Ne boj se, malo stado!” (Lk 12, 32). “Jer sve što je rođeno od Boga pobeđuje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet – vera vaša “(1 Jn 5, 4).U isto vreme, ostajemo u nadi da će i krivce za težak položaj naših sunarodnika obasjati svetlost Rođenja Hristovog i da će i oni shvatiti dubinu greha koji čine, ne samo prema nama i našoj braći i sestrama već i prema sebi i svome potomstvu. Možda će se setiti reči premudrog Solomona: “Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici se hvataju u svojoj zloći” (PrS 11, 6), kaže se u Božićnoj poslanici.

Sv Petka u ponoć

Autokefaliji je isključivo crkvena institucija a ne element državne suverenosti

-Sa pastirskom brigom i odgovornošću pozivamo našu braću i sestre u Makedoniji koji su u raskolu da, u duhu Hristove ljubavi, shvate da je autokefalija isključivo crkvena institucija i da ona treba da doprinosi napretku i učvršćivanju jedinstva među pomesnim Pravoslavnim Crkvama. U tom smislu se Srpska Pravoslavna Crkva trudila i radila svih proteklih osam vekova. Ukoliko bi se, po logici ovoga sveta, autokefalija shvatala na drugačiji način, kao element državne suverenosti, nacionalne posebnosti ili odvajanja, onda ona ne doprinosi jedinstvu i izgrađivanju Crkve već podstiče samodovoljnost i samoživost, postaje i ona, paradoksalno, hula na Duha Svetoga. Isti poziv upućujemo i onima koji govore o nekakvoj “Crnogorskoj Crkvi” koji ostaju slepi kod očiju jer ne vide drevnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Oni zaboravljaju da spasenje nije uslovljeno izjašnjavanjem ko je Srbin, a ko Crnogorac, kaže se u poslanici.

-Radost darovanog nam spasenja, poklona na kome svi treba da blagodarimo, zajedno možemo doživeti samo kroz međusobno praštanje i izmirenje. Imajući ovo u vidu, duboko žaleći i saosećajući sa srpskim i svim ostalim žrtvama nesrećnih ratova na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, molimo se novorođenom Bogomladencu, Darodavcu svakog mira, da se mir konačno useli u naša srca, da oprostimo jedni drugima jer je i Gospod oprostio nama sagrešenja naša (2 Kor 5, 18). Jedini način da se oslobodimo robovanja prošlosti i dnevno-političkim interesima jeste praštanje i pomirenje na koje pozivamo sve narode sa kojima smo nekada živeli u jednoj državi.

Svod crkve

Sve vas, deco naša duhovna, pozivamo na međusobno razumevanje, ljubav i praštanje. Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima. Blage reči leče, gruba reč povređuje, a rane od reči često su grublje i od fizičkih rana. Zbog toga nas premudri Solomon uči da su smrt i život u moći jezika (PrS 18, 21). Ukoliko vidimo da nam bližnji nanosi nepravdu, postupimo po jevanđelskom načelu, razgovarajmo sa njim čineći sve što je u našoj moći da dobijemo brata svoga (Mt 18, 15). Opraštajmo jedni drugima do sedamdeset puta sedam (Mt 18 22), a u sudovima koje donosimo prema drugima rukovodimo se istinom koju treba da obrazlažemo blago, sa poštovanjem, dobre savesti (2 Kor 4, 2).

Blagodareći Gospodu na ovome danu, u kome, po rečima Svetog Romana Slatkopojca, “Djeva rađa Nadsuštnoga, a zemlja pećinu nudi Nepristupnom; anđeli i pastiri zajedno slave, a mudraci putuju u društvu zvezde; radi nas se kao malo dete rodi prevečni Bog “, javljamo svetu veliku radost i sve vas pozdravljamo sveradosnim božićnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!”, navodi se u Božićnoj poslanici pravoslavnog Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Irineja, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve.

Badnjaci kod Sv. Petke

Za Badnji dan nalagani su badnjaci ispred svih hramova SPC u našoj opštini.

Tršova na Badnji danTršova ponoćPljevlja snijeg

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

nova

Doček Pravoslavne Nove godine

Doček Pravoslavne Nove godine i ove godine biće upriličen na platou ispred Hotela „Pljevlja“, u …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *