Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.
“Čini mi se da vam treba šoljica dobrog čaja”, rekao je i povukao se u kuhinju.
Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušio čaj i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porculanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih … Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane …
“Poslužite se”.
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
“Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A, ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobar čaj, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A, onda ste nastavili mjerkajući tuđe šoljice.
Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je čaj poput života. A posao, novac i položaj u društvu … poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u čaju.
Pijete čaj, a ne šoljicu.
Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno, govore ljubazno, vole velikodušno…
Bojan Vidović, bvdesign.org
DOBRO ČINI I DOBRU SE NADAJ
Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom, dečak zape i osećajući bol kriknu: „Ahhh!“ Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: „Ahhh!“
Znatiželja ga obuze pa dreknu: „Ko si ti?“ Ali, odgovor koji dobi beše: „Ko si ti?“ Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: „Kukavico!“ Glas odgovori: „Kukavico!“ Dečak pogleda oca i upita ga: „Tata, šta se ovo dešava?“
„Sine“, reče otac, „obrati pažnju.“ Tada otac viknu: „Divim ti se!“ Glas odgovori: „Divim ti se!“ Otac ponovo uzviknu: „Predivan si!“ Glas reče: „Predivan si!“ Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.
Otac mu objasni: „Ljudi ovo zovu ‘eho’. Ali, to je ustvari ‘život’. Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela.“
znakoviporedputa.com
