subota , decembar 7 2019
Početna / Vijesti / Društvo / Saša Tatomirov: Podsticanje pčela za visoke prinose

Saša Tatomirov: Podsticanje pčela za visoke prinose

Predavanje pčelari Tatomirov

 

Saša Tatomirov profesionalni pčelar održao je predavanje za članove PD Matica “Kako stimulisati pčele za visoke prinose”. Tatomirov je po profesiji ljekar iz Novog Miloševa, Banat, Vojvodina i kaže da je prostor na kojem pčelari veoma pogodan za uzgoj suncokreta koji je izuzetno medonosna biljka. On se u oblasti medicine najviše zanima apiterapijom i fitoterapijom, koje kombinuje sa pčelarstvom. Predsjednik je lokalnog pčelarskog udruženja.

– Budućnost će biti proizvodnja apitoksina, pčelinjeg otrova. To je sigurno, verujte mi, lek sadašnjosti, a još više budućnosti. Na žalost, mi ga sada gotovo ne proizvodimo, pa ne možemo ni da ga upotrebljavamo u odgovarajućoj meri – ističe Tatomirov.

On pčelari 15 godina, a od toga 12 godina profesionalno a prvenstveno se bavi proizvodnjom visokokvalitetnih matica, rojeva i meda. Trenutno pčelari sa oko 300 RV (Rodna Voja) košnica i preko 1.000 jednodjelnih i dvodjelnih oplodnih kutija, oplodnjaka za proizvodnju matica. U 2017. godini je ostvario rekord i proizveo 4.072 mlade oplođene matice. Ističe da mu u radu pomaže duplikator od 1.000 litara i centrifuga za 16 ramova, kao važan dio opreme.

– Prvenstveno proizvodimo matice, rojeve na RV ramovima i suncokretov med. Prikupljamo polen samo za svoje potrebe za odgajivačka društva. Skoro smo počeli sa prikupljanjem pčelinjeg otrova, tek da vidimo kako to ide, a znatno više bi trebali od sledeće godine. Problem je u nabavci dobrog aparata koji je veoma teško naći u Srbiji, tako se dobri aparati mogu naći u Rusiji, Bugarskoj, Kini – objašnjava Tatomirov.

On ima stacionarne pčelinjake koji se ipak godišnje sele u zavisnosti od pozicije polja suncokreta koja se svake godine zbog plodoreda siju na drugom zemljištu.

– Pčelinjak se premešta na prostoru od oko 20 kilometara gde se nalaze polja od 500 hektara suncokreta. Mi imamo crnu, ritsku zemlju koja dugo drži vodu i to je razlog što ima biljaka i dugotrajnog medenja – kaže Tatomirov.

On je objasnio konstrukciju košnica Rodna Voja sa kojima isključivo pčelari, koja obavezno ima matičnu rešetku na prvom nastavku a plodište je samo u jednom nastavku. Tatomirov smatra da svaka košnica ima svoje prednosti i mane, pa tako i Rodna Voja koju on svrstava u bolje košnice, jer se pčelinje društvo brzo razvija i dobro zimuje, odlična je za formiranje više rojeva iz jednog društva, a mana je da pčele hoće da se roje u ovoj košnici ako se ne radi sa njom češće.

Prethodna godina je za Tatomirova bila rekordna po prinosima a u nekim košnicama je našao po oko 50 kilograma meda. To su košnice sa pet nastavaka jer u jedan nastavak Rodne Voje može da stane oko 12 kilograma meda.

– Takvih košnica je bilo osam od 300, a bilo je i 20 košnica u kojima nisam našao ništa, šta da radim. Većina košnica su dala prosečan rod, nešto više od dva nastavka meda (oko 25 kilograma meda). Nisu ni mogle da daju više jer ja u maju vadim veliku količinu legla iz košnica jer mi je glavni cilj da pravim oplodnjake za proizvodnju matica – kaže Tatomirov, koji unos meda prati pomoću SMS vaga.

On ističe da je prije bilo koje košnice najbolje dobro znanje pčelara.

– Nema loše košnice, postoje samo loši pčelari. Najveći neprijatelj pčela, po meni je čovek, pa tek onda varoa – kaže Tatomirov.

On je objasnio da je za dobro izimljavanje pčelinjih društava potrebno prije toga dobro zazimljavanje.

– Ako pravilno na zazimimo društva od dobrog proleća nema ništa, imaćemo pčele koje će se razraditi tek u junu ako izađu slabe iz proleća. Pčelarska sezona počinje avgusta meseca, a kada se završi aktivna paša i vrcanje meda tada moramo primeniti udaran tretman protiv varoe. Može da se koristi čekmajt na bazi kumafosa, herbastrips, superstrips na bazi amitraza sa nekim eteričnim uljima, može apigard, mravlja kiselina, ali bitno je da je to provereno sredstvo. Sada će se i kod nas pojaviti jedan novi preparat za borbu protiv varoe, zove se flumetrin, a u Hrvatskoj ga već koriste. Koristićemo ga jer varoa nije na njega stekla otpornost, a preparati moraju da se redovno menjaju – kaže Tatomirov.

Osim borbe protiv varoe najvažnije je dodavanje hrane pčelama, prihrana.

– Ranije sam prihranu radio tako što sam sipao svakodnevno dvije, tri deci sirupa pa je to bio fizički posao na koji se gubilo do tri sata. Od pre četiri godine dajemo invertni sirup po pet litara u plastičnim kesama debljine 100 mikrona, koje neće da puknu, a u sirup se stavljaju i lekoviti preparati od kojih je jedan EM probiotik za pčele. Buše se dve rupe koje omogućavaju da pčele na dan povuku od 2,5 do 3 decilitra sirupa, ni više ni manje. Jedna kesa služi za prihranjivanje 14 dana da bi u avgustu dali prihranu i imali puno zaleganje matice i puno zimskih pčela. To je preduslov za dobro proleće – objašnjava Tatomirov.

On dodaje da u njegovom pčelinjaku mijenja svake godine do 75 odsto matica.

Krajem februara ili početkom marta Tatomirov u svom pčelinjaku dodaje polenske pogače i utopljava košnice sužavanjem leta i novinskom hartijom. Kada vrijeme dozvoli kreće se sa stimulativnom prihranom ređim sirupom, 2,5 do 3 decilitra dnevno, opet u petolitarskim kesama. U aprilu Tatomirov vrši pregled košnica na svakih 10 dana, a naglašava značaj manipulacije ramovima.

– Kada imamo pet ramova legla vršimo rotiranje svakog drugog rama za 180 stepeni, kada ima 7 do 8 ramova vršimo spuštanje dva rama zatvorenog legla u drugi nastavak, a sa daljim povećanjem legla rotiramo drugi i treći nastavak. Sve ovo, uz neprestani dotok sirupa, čini da krajem aprila i početkom maja imamo od 11 od 18 ramova legla, a prosek je 13 do 14 ramova – ističe Tatomirov.

On je objasnio da se prevešavanje vrši savaki 9. dan od postavljanja matične rešetke, tako što se iz plodišta dižu dva do tri zatvorena legla u drugi i treći nastavak, dok se med diže u najviše nastavke (treći, četvrti, peti).

Tatomirov je istakao dobra iskustva sa preparatom, EM probiotikom, proizvedenim u Japanu na bazi efektivnih mikroorganizama a koji poboljšava imunološki sastav pčela i sprečava pojavu nozemoze, a smanjuje pojavu varoe i voskovog moljca. Ovaj preparat se koristi prskanjem pčela i ramova, a može da se sipa i u sirup ili nehlorisanu vodu. Kratko predstavljanje EM probiotika (cijena 5 evra po boci) održao je i njegov prodavac za CG Boris Jabučanin. Predavanje je održano u sali SO 2. februara u organizaciji Sekretarijata za privredu i PD Matica.

 

Za pčelarstvo 19 hiljada evra iz opštinskog Agrobudžeta

Budimir Bajčetić, sekretar Sekretarijata za privredu zahvalio je pčelarima što u velikom broju i sa pažnjom prate predavanja.

– Opština Pljevlja je za subvencije u pčelarstvu isplatila oko 19 hiljada evra, što je oko 7 odsto od ukupno isplaćenih sredstava za subvencije u 2018. godini. Planirani Agrobudžet opštine Pljevlja za 2019. godinu iznosi kao i prethodne tri godine 302 hiljade evra, a za oblast pčelarstva predviđeno je 18.500 evra. Ova sredstva uz podršku i Agrobudžeta Ministarstva poljoprivrede CG čine sigurnu potporu za ovu važnu oblast poljoprivrede. Drago nam je da smo iz opštinskog budžeta u poslednje četiri godine podržali 71. mladog pčelara u nabavci 203 košnice i 45 pčelinjih rojeva sa satnim osnovama – rekao je Bajčetić, dodajući da je Sekretarijat podržao i posjetu članova PD Matica beogradskom Sajmu pčelarstva 9. februara.

 

Invertni sirup privlačniji pčelama

Prednost invertnog sirupa Tatomirov dokazuje kroz probe koje je radio na svojim pčelama koje su uspjele da uzmu 12 do 14 litara invertnog sirupa dnevno, a za isto vrijeme samo pet litara sirupa sa običnim šećerom.

– Sigurno je da pčele bolje zimuju na invertnom sirupu – tvrdi Tatomirov.

 

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

biblioteka u domu kulture

Gradska biblioteka nema para da kupuje dnevnu štampu

Građani Pljevalja traže da kao nekada, prije početka rekonstrukcije objekta Doma kulture, u čitaonici Gradske …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *