četvrtak , avgust 13 2020
Početna / Život / VUKOMAN-VULE TEŠOVIĆ – HEROJ S KOŠARA

VUKOMAN-VULE TEŠOVIĆ – HEROJ S KOŠARA

Vukoman je bio rodom iz Pljevalja, klasići i drugovi su ga voleli mnogo jer je bio uvek spreman za šalu, ali i da sasluša. Govorio je tipičnim crnogorskim naglaskom, a glavna uzrečica uz odmahivanje rukom mu je bila „a da neka to!”, kao da je hteo da kaže ne treba nam to! Voleo je pesmu „Dva galeba bela” i stalno je pevušio.

U kojoj god akciji da su bili sa njim, gledalo se na to da im je on oslonac i da su im leđa, pored njega, pokrivena. Na terenu je bio vrlo hrabar i požrtvovan.

Po dolasku na rejon Košare zadužio je snajper, savestan kakav je bio, pažljivo je slušao oficira koji mu je otkrivao sve tajne snajpera. Umeo je satima sa istim da „upucava” snajper sve do savršenstva njegove preciznosti. Međutim, voleo je i svoju automatsku pušku i često se sa jednim klasićem menjao pred akciju. Po napadu na karaulu Košare, martovska klasa je razdeljena po svim četama. Desetak martovaca je pridodato 3. Četi, čiji je komandir Kapetan I Klase Krunoslav Ivanković koji je poginuo u početnim borbama u rejonu karaule Košare. Među tim martovcima je bio i Tešović Vukoman.

Vukoman je krenuo u akciju sa svojim drugom kome daje snajper i uzima automatsku pušku, sa njima kreće Stariji Vodnik „Stari Vuk”.

Na položaju Gurt Nul su bili neki rezervisti i budući da se znalo da nisu iskusni, upućena je patrola da ih obiđe. Zbog nedostatka iskustva i nesporazuma jer su baterije u motorolama bile slabe, rezervisti su kad im je šifrovano javljeno da će do njih doći patrola, razumeli da treba da se povuku sa položaja… Patrola stiže na Gurt Nul i vidi u daljini rezerviste koji se udaljavaju. Njih trojica ostaju sami na položaju, sa dve automatske puške, snajperom i motorolom čija je baterija gotovo sasvim prazna.

I baš u tom trenutku teroristi napadaju Gurt Nul. Možda su i videli da je neka vojska otišla sa položaja, njih trojica sami, trpe žestok napad, na njih pucaju iz minobacača i sa ostalim streljačkim naoružanjem, uz to šiptari korist i stenovit teren da bi im prišli bliže. Počinje da se vodi borba na razdaljini od desetak metara, njih trojica pružaju ogorčen otpor i ne dozvoljavaju šiptarima da ih nadvladaju, mine padaju na metar-dva od njihovih improvizovanih zaklona među stenama. Municija im ponestaje, a „Stari Vuk” uzalud traži pomoć  i municiju preko motorole u kojoj je baterija sasvim prazna.

Borba traje već dva-tri sata, ostaje im po par metaka koje štede, pucaju samo kada vide sigurnu metu i da neprijatelj ne bi pomislio da su bez municije, jer bi bio osokoljen i krenuo da ih hvata žive. Tada treći među njima vidi među stenama nešto što mu se čini kao RAP sa municijom, u nadi da je neko od bandita ostavio u žurbi bežeći od njihove ubojite vatre. Puzeći dolazi do RAP-a i obradovao se, jer je u njemu bilo 4 puna okvira. Tada njih trojica dele municiju i sa osmehom na licima pozdravljaju šiptare sa njihovom municijom.

Kada su rezervisti stigli do logora, svi su shvatili da se na položaju kod Gurt Nula nalaze samo naša tri momka, koji su ostali sami. Ostatak martovaca, i još momaka iz junske klase pritrčavaju u pomoć. Trče uzbrdo i raduju se jer u pucnjavu čuju zvukove naših pušaka, jer je različit od kineskih kalašnjikova koje poseduju teroristi. Svaki put kada čuju pucanj iz naše puške, trčeći se pogledaju – „dobro je, još su živi!”… Stižu na vreme, reklo bi se u poslednjem trenutku… Tada se odbija napad šiptara, koji kreću da beže, pristigla pomoć napada takvom žestinom i preciznom vatrom, da šiptari ostavljaju sve iza sebe, transportne vreće, vreće za spavanje i sličnu prateću opremu. Sa osmehom na licu su prvi put jeli puter sa kikirijem i marmeladu iz paketa „US Army”.

Treba da ostane upamćeno da su samo njih trojica držali položaj kod Gurt Nul-a.

Takav je bio „Teški”…

Poginuo je 10. maja 1999. u silovitom kasetnom bombardovanju. Neka mu je laka crna zemlja, Pljevlja imaju čime da se ponose!

vukoman vule tešović
VUKOMAN TEŠOVIĆ

 

Na današnji dan prije 21 godinu počela bitka na Košarama


 Na današnji dan prije 21 godinu počela bitka na Košarama
BEOGRAD – Danas se navršava 21 godina od početka jedne od najtežih bitaka za odbranu Srbije u novijoj istoriji – bitke na Košarama u kojoj je 108 vojnika poginulo braneći državnu granicu od albanskih snaga tokom NATO agresije 1999. godine.

Među poginulim vojnicima bilo je 50 mladića na odsluženju vojnog roka, od kojih su neki poslati na karaulu Košare nakon svega dva mjeseca obuke i položene vojničke zakletve.

Bitka za karaulu Košare na granici tadašnje SR Jugoslavije i Albanije smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji u kojoj je nešto više od 1.000 golobradih srpskih vojnika, bez dovoljno municije, branilo domovinu od napada snaga koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca i njihovih pomagača.

Najveći broj srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosječne starosti između 19 i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

Bitka na Košarama počela je 9. aprila i trajala sve do bombardovanja, 10. juna, odnosno potpisivanja takozvanog Kumanovskog sporazuma i povlačenja jugoslovenske vojske sa Kosova i Metohije.

Napad albanskih terorista, potpomognut NATO-avijacijom, počeo je oko graničnog prelaza Raša Košares, na granici Jugoslavije i Albanije, a cilj je bio da se presijecanjem komunikacije između jedinica Vojske Jugoslavije u Đakovici i Prizrenu, omogući kopnena invazija i ovladavanje prostorom Kosova i Metohije.

U borbama su učestvovali dijelovi 125. i 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, elementi 63. i 72. Specijalne brigade, kao i grupa stranih dobrovoljaca među kojima je najviše bilo Rusa.

Sa albanske, brojčano višestruko nadmoćne strane, učestvovali su pripadnici OVK, regularne vojske Albanije, Legije stranaca i NATO avijacija čiji su avioni svakodnevno bombardovali položaje Vojske Jugoslavije i otežavali dopremanje hrane, municije i pojačanja.

Borci na Košarama, kao i učesnici bitke na Paštriku koja je uslijedila krajem maja, uspjeli su nadljudskim naporima da spriječe prodor albanskih terorista na teritoriju svoje zemlje.

Na Košarama je poginuo i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca, a ranjeno ih je 256.

 

 

izvor: čojstvo.rs; GLAS SRPSKE

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

Predrag Peđa Leovac

Predrag Peđa Leovac (14.04.1999. – 14.04. 2020.)

Na današnji dan, u antiterorističkoj borbi na Košarama, 14. aprila 1999. godine, herojski je poginuo …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *