Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Najnovija pjesma “Čoban i vuk” koju je naš sugrađanin Goran Ćosović spjevao proistekla je iz priče nazvane “Priča koja je rasplakala region”, koju je našao na internetu.
– Pjesma je poučna iako ne govori o epskim junacima, ali je vezana za ove naše brdsko – planinske prostore. Mlad čoban je čuvajući ovce našao u šumi štene, međutim, komšije mu kažu da je to mladunče vuka, ali čobanin nije to htio da prihvati. Štene je odraslo, ličilo na vuka, pa mu je dao ime Vučko… – objasnio je Goran, koga je ova priča nadahnula da napiše pjesmu, poemu u osmercu.
Kaže da bi volio da ova pjesma zaživi, da je neko otpjeva uz gusle, a da bi mu bilo žao da “propadne” kao mnoge pjesme koje je ranije napisao.
Donosimo u cjelosti ovu Goranovu pjesmu.
Čoban i vuk
U brdima crnogorskim
đe čobani još izdižu
grupa mladih novinara
pred kolibu staru stižu
Bog pomogo domaćine!
Povikaše novinari
a uz škripu teških vrata
pomoli se čovjek stari
Bog vam dobro đeco dao
progovori čiča Jovo
dobro došla braćo moja
i pričajte šta je novo
Iz grada smo jutros došli
spremili nas iz novina
da nam nešto ti ispričaš
neku priču od davnina
Ti si davno rođen đede
evo ima skoro vijek
pa nam tvoja svaka priča
skoro dođe kao lijek
Đed se malo uznemiri
iz oka se suza trže
neke stare uspomene
još mu staru dušu prže
Stavi ruke pro tojage
pa ih podbi ispod brade
i sa sjetom u očima
stari Jovo pričat stade
Nekad davno u planini
kad sam imo dvades ljeta
bijah čoban za ovcama
po šumi sam ovoj šeta
I sa puškom o ramenu
jer je bilo strašivoće
posle svake teške zime
udariti vuci oće
Vuci su nam mnogo puta
napadali naša stada
pravili nam velje štete
zadavali puno jada
Kad sam bio u osoje
u šumarku ispod brda
iza neke granjevine
viđeh đe se nešto mrda.
Štene malo iznemoglo
zaplelo se i ne bježi
s nevjericom mene gleda
i pomalo samo reži
Odijeh ga na katune
u kolibu kraj šporeta
hranio ga varenikom
spavao mi kraj kreveta
Trčkaro je stalno za mnom
kad sam išo u planine
jeli skupa iz torbice
tvrdog sira i slanine
Kad se malo oporavi
kad se snage dohvatio
uz igranje i druženje
jako sam ga zavolio
Dok je tako odrastao
ime sam mu Vučko dao
moro sam ga tako zvati
na vuka je slikovao
Komšije mi govorile
aj ga ubi bolan bio
zar ne vidiš Jovo brate
da si vuka uvatio
Ja se tome usprotivih
zagalamih na komšije
ni na jagnje ono malo
udario nikad nije
A moja ga đeca vole
igraju se pa ga jašu
a po vazdan ovce čuva
kad ih puštim na ispašu
Kada nešto zaboravim
govorim vam uistinu
on iz sela u ustima
donese mi u planinu
Priča Jovo polagano
i nevoljno on uzdanu
a iz oka napaćenog
na ruke mu suza kanu
Pa nastavi da govori
ko da ima neku želju
da ispriča sve najbolje
o svom starom prijatelju
A u zadnje to vrijeme
desilo se više puta
sa katuna da nestane
na par dana da odluta
Ljeto bješe uveliko
a ilinski dani vrući
imadaše dva tri dana
kako Vučka nema kući
Ovce mi se splandovaše
kraj torova u omaru
a ja legoh da počinem
u kolibu moju staru
Omorina neka bješe
ni vazduha nema više
po nišanu našem starom
popodne će biti kiše
San me skola i obori
u tijelu duša spava
pred kolibom u omaru
nešto strašno se dešava
I ništa mi nije jasno
il je sanak ili java
ko da usnih u tom trenu
da mi nema bijelih brava
Kada malo dođoh sebi
skočih brzo sa slamare
viđeh Vučka kako čuči
kod omore neke stare
Gledaše me krvoločno
iz oči mu plamen bije
krvava mu glava bješe
a i prednje noge dvije
Oko njega sve krvavo
povaljana bješe trava
ispred njega nedaleko
podavljeno dvades brava
Kada priđoh malo bliže
na ovcama viđoh rane
podavljene ispod grla
na gomilu naslagane
Povratih se do kolibe
skidoh pušku s čiviluka
pa naciljah među oči
krvoločnog ovog vuka
Nategnuta šuška tanka
iz cijevi vatru baca
pade Vučko i ne ciknu
kraj gomile od ovaca
Čitavo se skupi selo
i komšije sa katuna
a u volji i nevolji
komšijska se tu računa
Pa bacaju mrtve ovce
na volove i saone
oće da ih prije mraka
u bezdane neke gone
Od komšija neko viknu
pod grlo me nešto steže
iza tora u dolini
tri zaklana vuka leže
A iza njih malo dalje
mrtva leži i vučica
bješe uzduž rasporena
viraše joj džigerica
U grudi me nešto steže
spopade me muka velja
šta uradi crni Jovo
zašto ubi prijatelja
Iz ruku mi puška pade
od žalosti i od muke
evo prođe mnogo ljeta
ne uzeh je ja u ruke
Od tada me duša boli
na srcu me rana peče
mislio sa sa vremenom
da se rane izliječe
Evo ima šeset ljeta
moja grešna duša pati
a njegova silueta
u stopu me stalno prati
Stalno mi se pričinjava
Vučkov lavež pro planine
đe me stalno on posmatra
đe me čuva od divine.
Goran Ćosović
