Pokret za Pljevlja pozdravlja presudu Apelacionog suda, kojom je uvažena žalba na presudu u predmetu „državni udar“ i ista ukinuta. Uistinu presuda Suzane Mugoše, kojom su lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, osuđeni na po 5 godina zatvora, u izmišljenoj aferi „državni udar“, pala je 30.avgusta 2020.godine, kada su građani na parlamentarnim izborima poslali DPS režim u političku prošlost. Sakome zdravomislećem građaninu Crne Gore bilo je jasno od samog početka, da je „državni udar“ iskonstruisan radi odbrane režima Mila Đukanovića. Nije se u to vrijeme mogao napraviti državni udar u Crnoj Gori bez učešća Predraga Boškovića i bar nekog od njegovih desetinu generala, a kamoli sa penzionerima iz Srbije.
Druga je stvar što je Zapadu u tom trenutku odgovaralo da se izrežira takav sudski proces i u njega uplete „maligni“ uticaj Srbije i Rusije. Međutim, nakon parlamentarnih izbora od 30.avgusta, koje je izgubio, Milo Đukanović je bio spreman za istinski državni udar, ali ovoga puta nije dobio podršku odakle je očekivao. Njegova osnovna greška je što je krenuo u istragu srpskog naroda i Srpke pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a to nije bilo po standardima , čak ni njegovih 30 – godišnjih pokrovitelja. Nije teško zamisliti šta bi se desilo nekom od srpskih lidera u Crnoj Gori, da je kao Milo Đukanović pozvao svoje pristalice, da se za svoje ideje i programske ciljeve bore iz šume.
Najbolji dokaz da Đukanović nije svojevoljno predao vlast je nastavak njegove srbomrzačke i ratnohuškačke politike. U dugoj istoriji „vječne“ Crne Gore, niko toliko mržnje nije posejao među braćom i građanima Crne Gore. Kao posledica takve politike krenula je orkestrirana kampanja protiv ministarke zdravlja dr Borovinić Bojović, zbog navodnog odbijanja Deripaskine i Subotićeve vakcine protiv korone. U kampanju se uključilo i kuso i repato, od DPS-a, preko SDP-a, SD-a, BS – a i Komičnog pokreta. Čini se da niko nije bolju i pošteniju dijagnozu stanja u ovoj neprincipijalnoj koaliciji postavio od Ratke Jovanović Vukotić, u svojoj redovnoj kolumni petkom u „Vijestima“: „ I nema to nikakve veze sa virusom korone, nego sa virusom srpstva. Zato i ne biraju sredstva, nije za njih srpstvo nacionalna odrednica, nego zarazna bolest koju treba istrijebiti“. Tako reći nova korona. Ako to kaže izvorna članica Liberalnog saveza iz 90 –tih godina, onda u to ne treba sumnjati, nego samo skinuti kapu i čestitati joj na iskrenosti, čojstvu i junaštvu.
Ovih dana u toku je afera oko dodjele Ninove nagrade. Razumje se i u toj čorbi ima Dukljanskog začina. Tako je „ugledni“ dukljanski pisac objavio svoj roman u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. I dok je u Crnoj Gori i Hrvatskoj katalogizovan na crnogorskom jeziku, u Srbiji je to urađeno na srpskom jeziku. Razumije se da bi mogao ući u uži izbor za Ninovu nagradu, koja se po Statutu dodjeljuje za romane pisane na srpskom jeziku. Na njegovu nesreću nabasao je na Basaru, koji je i dalje neprevaziđen u izvrgavanju ruglu onog najvrednijeg u srpskoj kulturi. Bilo kako bilo ovo je još jedna potvrda kako Dukljani doživljavaju Crnu Goru i Srbiju: Srbija je zajednička, a Crna Gora samo njihova. Zato ih je tako pogodio gubitak vlasti i spremni su da je zapale ukoliko nije njihova privatna imperija.
Pljevlja, POKRET ZA PLJEVLJA
08.02.2021.