Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Prof.dr.Sreten Ćuzović Otilo
U ovom zadivljujućem, ali i zastrašujućem vremenu – kapitalcivilizaciji – gde su materijalne vrednosti potisnule moralne, etičke, duhovne, tzv. novoj normalnosti, gde se sve meri novcem, on je mera svega, roba nad robom koja se može zameniti za sve što ti duša poželi, kako je govorio Engels.
Novac je postao „bogočovek” na novoj stazi inicijacije čovečanstva – čovečanstvo 2.0. Novac je mnoge „prosvetlio/osvestio/prosvetlio”, ali ne i učinio srećnim. No kako je sreća relativan pojam: simbol bogatstva, skromnosti ili zadovoljstva, što mi se čini da je najpribližniji odrednici sreća, ostaje trajno aktuelno pitanje – kako za koga!
Čini mi se da nam je potrebno preumljenje, u ovom zadivljujućem/zastrašujućem vremenu kapitalcivilizacije – civilizacije kojoj preti (ne)civilizacijski „potop”.
Izgleda da su se civilizacijske vrednosti ispostile: u pamet se braćo…!
Pored ostalih noviteta koji su se iznedrili u Srbiji nakon postavljanja pozornice neoliberalne ekonomije, a koji su postali simboli prepoznatljivosti nove epohe razvoja srpskog društva, jeste i raslojavanje po sistemu kapitalvrednosti. Srednja klasa nestaje, rađa se nova klasa, taj samozvani „viši karakter”, tranziciona elita. Pripadnici tranzicione elite žele da se što pre oslobode tradicionalnih vrednosti i užurbano kreću u savladavanje tajni evropejstva. Kako taj prelaz iz opanka u cipelu ne ide baš tako lako, što zbog trapavog stopala, što zbog uskih, modno dizajniranih cipela, uskih vrhova, tankog đona, trebalo je prvo razgaziti cipelu i navući je bar toliko da se pertle mogu svezati. I kad bi to savladali, iz polutesnih cipela nazirale su se bele čarape. Umesto ispijanja flaša piva u birtijama, ili pred prodavnicom, najčešće iz flaše, počinju da odlaze u probrane, elitne pečenjare, gde bi posle obilnog ručka usledilo gledanje u plećku, pored toga što su neki već poodavno u kontaktu s proročicom sudbine.
Nedelja, 23.07.2023. u 16:46Prof. dr Sreten Ćuzović Otilo
Džip elita – u punom gasu
(Pixabay)
U ovom zadivljujućem, ali i zastrašujućem vremenu – kapitalcivilizaciji – gde su materijalne vrednosti potisnule moralne, etičke, duhovne, tzv. novoj normalnosti, gde se sve meri novcem, on je mera svega, roba nad robom koja se može zameniti za sve što ti duša poželi, kako je govorio Engels.
Novac je postao „bogočovek” na novoj stazi inicijacije čovečanstva – čovečanstvo 2.0. Novac je mnoge „prosvetlio/osvestio/prosvetlio”, ali ne i učinio srećnim. No kako je sreća relativan pojam: simbol bogatstva, skromnosti ili zadovoljstva, što mi se čini da je najpribližniji odrednici sreća, ostaje trajno aktuelno pitanje – kako za koga!
Brnabićeva o nacrtu zakona o javnim preduzećima: Aleksandar Vučić…
Čini mi se da nam je potrebno preumljenje, u ovom zadivljujućem/zastrašujućem vremenu kapitalcivilizacije – civilizacije kojoj preti (ne)civilizacijski „potop”.
Izgleda da su se civilizacijske vrednosti ispostile: u pamet se braćo…!
Pored ostalih noviteta koji su se iznedrili u Srbiji nakon postavljanja pozornice neoliberalne ekonomije, a koji su postali simboli prepoznatljivosti nove epohe razvoja srpskog društva, jeste i raslojavanje po sistemu kapitalvrednosti. Srednja klasa nestaje, rađa se nova klasa, taj samozvani „viši karakter”, tranziciona elita. Pripadnici tranzicione elite žele da se što pre oslobode tradicionalnih vrednosti i užurbano kreću u savladavanje tajni evropejstva. Kako taj prelaz iz opanka u cipelu ne ide baš tako lako, što zbog trapavog stopala, što zbog uskih, modno dizajniranih cipela, uskih vrhova, tankog đona, trebalo je prvo razgaziti cipelu i navući je bar toliko da se pertle mogu svezati. I kad bi to savladali, iz polutesnih cipela nazirale su se bele čarape. Umesto ispijanja flaša piva u birtijama, ili pred prodavnicom, najčešće iz flaše, počinju da odlaze u probrane, elitne pečenjare, gde bi posle obilnog ručka usledilo gledanje u plećku, pored toga što su neki već poodavno u kontaktu s proročicom sudbine.
Zastave takozvanog Kosova ispred opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici
Uz promenu stajlinga i ugostiteljsko-hotelskog privikavanja, obavezno je išla zamena nacionalnog vozila „jugo”, „fijat 128”, „zastava 101 kec” evropskim vozilom, prvo niže kubikaže, a kad bi se zaimalo „džipom”. Tranziciona elita evoluira u tzv. džip elitu. Kako se napredovalo na lestvici probranih od šegrta, kalfe do tranzicionog majstora i dobitak se uvećavao. Uskoro bi u dvorištu kuće ili na trotoaru onih koji su stanovali u soliterima uz džipa bila parkirana i manja limuzina za gradsku vožnju, mahom supruge i dece do obdaništa i škole. U početku je to bila „korsa”, ili, „jaris”, da bi kasnije njih zamenilo neko višelitražno vozilo, po mogućnosti dizel, s automatskim menjačom – da bi mogli lakše da telefoniraju dok voze. Viđeniji pripadnici tzv. džip elite obavezno bi uzimali kućnu pomoćnicu, i „revers” učiteljicu. Uzeli bi s biroa nezaposlenu učiteljicu da im poučava, podučava decu, upotpunjuje znanje, na mesec dana, otpuste je pa opet tako.
Menjaju sve staro za novo. Hoće da se standardizuju s evropskom elitom. Dosadašnji ručni sat „raketa” ili „omega” zamenili bi probranim, koji, kako mi reče jedan poznanik, vredi 15.000 evra. Pored ličnog stajlinga, vizuelnog imidža, brzinom svetlosti savladavali su tranzicione tajne, kao što su: aukcijske, tenderske prodaje društvenih preduzeća, otkup sekundarnih sirovina poput montažnih traka dotadašnjih giganata, „privrednih monstruma”, kako su ih pogrdno nazivali.
Zamena viših vrednosti nižim: da li se to ispostio naš genaološki DNK rodoslov?
Bilo kako bilo, sviđalo se to nama ili ne sviđalo, u Srbiji se rađa nova elita, tzv. džip elita, koja je danas duboko zagospodarila svim sferama ovozemaljskog života, proglasivši sebe „višom klasom”, podelivši sve što je bilo deljivo na nas i njih, čak i mesta za sedenje: oni koji sede u ložama, balkonu, prizemlju. Na sceni je svojevrsna zamena viših vrednosti nižim, s jedne, uz vladavinu partokratije, autokratije s druge strane, poduprtu stubovima teokratije. S obzirom na to da nisam sociolog, niti antropolog, nemam ni pravo ni nameru da se bavim karakterologijom ličnosti pripadnika tranzicione tzv. džip elite, s tim što sam čitaocima dužan, kad sam već „kumovao” ovom nazivu, da u najkraćim crtama dam osvrt na njihov anatomsko-psihološki atlas. Reč je o novokomponovanoj grupi ljudi tranzicionih dobitnika-promotera ortačkog, kompanjonskog kapitalizma. Perjanice kapitalcivilizacije na ovim prostorima. Koreni njihovog materijalnog bogatstva začeti su, dobrim delom, u poslednjoj deceniji 20. veka. U deceniji teških godina – nedostojnih čoveka. Periodu hiperinflacije, rata u okruženju, direktorske privatizacije, socijalističkog bunila, ratne euforije i profitersko-špekulativne ekonomije, svojevrsni suton socijalističkih privreda na putu ka tranziciji iz dogovorne k tržišnoj ekonomiji. Ta elita nije samo novitet na ovim prostorima, ona je postala pečat svih postsocijalističkih privreda, istina, nekih više, nekih manje. U zavisnosti od dužine trajanja tranzicije različit je i stepen „potentnosti” tzv. džip elite.
Gde je tranzicija brže okončana ta elita je manje prepoznatljiva nego u zemljama s dužom, još nezavršenom tranzicijom kao što je naša, i još s nedovršenom izgradnjom institucija i tržišne privrede. Gde su još stečajni upravnici, „lekari” dugobolujućeg (umirućeg) poslovnog sistema, i to, s pozamašnom nagradom, kada privede bolesnika „smrti” večnom počinku. Kako jedna lasta ne čini proleće, s osloncem na onu Njegoševu „sirak tužni bez igđe ikoga”, tako i ova tzv. džip elita ne bi mogla postati, opstati, trajati na ovim prostorima da nema podršku od vladajuće politike, kreatora društvenoekonomske scene. Ovo vreme je i potvrda sentence da je važniji gram vlasti teži od oke pameti. Znanje, nije više moć, niti ima vrednost na ovim prostorima, kako je to bilo nekad. Setimo se naše elite, diplomata, naučnika poput Dositeja, V. Karadžića, Cvijića, Skerlića, Garašanina, Ristića, Pašića, L. Lazarevića, Nušića, Andrića, Slobodana Jovanovića, Crnjanskog, Dučića i dr. Neću pogrešiti ako pomenem Pačua, Vajferta i druge industrijalce i bankare. I da ne nabrajam. Otvara se pitanje: da li se to ispostio naš genaološki DNK rodoslov? Da se nije obistinilo ono Andrićevo predviđanje: „Dođu tako neka vremena kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati”
Izvor-politika.rs
