Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Onlajn platforma „Trag biljke” koju je s Goranom Pivaševićem pokrenula Biljana Banović, dugogodišnja edukatorka iz oblasti biouzgoja, ima više od 14 miliona pregleda. Ova izuzetna žena, rodom iz Beograda, koja živi i radi u Banjaluci, u svojoj kolekciji ima 674 sorte povrća, piše Politika.
Prekrivanje tla ili malčiranje
Najvažnija biološka metoda u biobaštama je prekrivanje zemljišta ili malčiranje. Biljke koje niču iz semena prekrivaju se kada su dobro razvijene, a sadnice se zasade, pa malčiraju. Važno je da se bira materijal koji će se brzo razgraditi, a to je upravo sijeno.
Baštovanstvo nije puki trend, već pravi zeleni pokret.
Nažalost, neophodnim veštinama u gajenju biljaka danas se vraćamo preko interneta, a ne preko porodičnog iskustva. Tako da ne čudi što onlajn platforma „Trag biljke” koju je s Goranom Pivaševićem pokrenula Biljana Banović, dugogodišnja edukatorka iz oblasti biouzgoja, ima više od 14 miliona pregleda. Ova izuzetna žena, rodom iz Beograda, koja živi i radi u Banjaluci, u svojoj kolekciji ima 674 sorte povrća.
– Tragam za novim sortama s ciljem da ih podelim s ostalim baštovanima, da bih osigurala opstanak same sorte. Ova vrsta kolekcionarstva podrazumeva sposobnost darivanja i deljenja, tu nema mesta za sebičnost. U kolekciji su vrlo stare sorte graška, leblebija, paradajza, kukuruza, amaranata. Ponosna sam na svoju kolekciju patlidžana koja trenutno broji 103 sorte.
Biljana je i začetnica motivacionog baštovanstva, pokretač prve onlajn platforme Trag biljke
Dalje savetuje da početnici u prvoj sezoni savladaju tehnike uzgoja.
– Mera je važna, a pod tim mislim na površinu i broj sorti. Za početnika je dovoljna bašta od 100 do 150 kvadratnih metara, uz dobar raspored biljaka, s nje može da se hrani četvoročlana porodica. Sve više od toga preveliko je opterećenje i može da izazove kontraefekat. Greška je i prevelik broj sorti, tri su dovoljne. Potrebno je da jednom u tri dana proverite da li je nešto niklo – napominje Biljana.
Blitva, luk i krompir za početak
Izdvaja i osnovne kulture koje mogu da nas prehrane, ako nemamo baštovansko iskustvo.
– Opredelila sam se za četiri osnovne životne namirnice. Prva je blitva. Skinete sve lišće i za 10 dana opet imate berbu. Presađujem je u sve gredice – to je i zimska hrana jer se može brati cele zime. Zatim krompir, jednostavan za uzgoj. Crni luk – osnovna namirnica. On niče i u vrećici kada ga kupite. Kod četvrte biljke se dvoumim između tikvica i mahunarki. Mahunarke su prevagnule jer su izvor proteina i uz njih imate celovitu ishranu – kaže Biljana.
I način obrade tla je važan, pa naša sagovornica u uputstvima za početnike objašnjava kako zasnovati perma model vrta, bez kopanja kojim se dobija obilje u prinosima i, iz godine u godinu, podiže kvalitet zemljišta.
Ono na čemu insistiraju svi koji podržavaju organsku poljoprivredu jeste da priroda ne podnosi monokulture, tako da je biobašta kraljica mešovite sadnje.
– Biljke kombinujemo na osnovu dužine vegetacije, rasta, plodoreda (trogodišnji), njihovog uticaja na zemljište. Biouzgoj ne prepoznaje prekid u sezoni. Sejemo od aprila pa sve do septembra, tako imamo kontinuitet u plodonošenju – poručuje Biljana za Politiku.
prenosimo Biljanin tekst, sa njenog fejsbuk profila Trag biljke, čija je poruka čovjek bez zajednice je ranjiva individua.
„Nekada su porodice jele iz jedne činije. Svi su sedeli za stolom i nad tom jednom činijom dešavala se magija. Razvijala se solidarnost, odnos prema slabijem, starijem, mlađem, autoritetu. Čitava „životna obuka“ na jednom mestu. Deleći istu posudu, jednu šerpu, nad istim stolom i usred zajedničkog obroka raslo je poštovanje ili ODNOS.
Nekada su se njive obrađivale ručno i na mobama. U mom selu se svaki dan odlazilo na nečiju njivu dok se sve njive ne obrade. Ljudi su na tim mobama razvijali solidarnost, toleranciju iznad svega jer jako je bio važan dobar ODNOS. Onog momenta kada je ušla mehanizacija nestali su i naši odnosi jer nismo potrebni jedni drugima. Ljudi su se povukli, podigli zidove.
Nekada su bašte bile pune realnosti, plodova koji nisu ujednačeni i plastični. Paprike su rasle kako su htele, a ionako male imale su ukus „detinjstva“. Predatorski lanac je bio uspostavljen kao kruna zajedništva. Sada su nam plastenici prekrili bašte, a u njima rastu neki hibridi kao vojnici jer nestao je ODNOS, a u život ušlo takmičenje čija je paprika krupnija. A onda su se tu umešali i pesticidi pa je čovek ostao bez najvažnije podrške – prirode.
A sve tri slike koje zovem NEKAD JE BILO su osnov za zajednicu.
Čovek bez zajednice je ranjiva individua, a cilj sistema i jeste da vas posvađa, udalji, izoluje i lako zavlada vašim životom. Kada iza sebe imate braću, setre, komšije, prirodu i celi vaseljenski lanac podrške zajedništva – vi ste nesalomivi“, piše Biljana Banović.
Izvor Politika i fejsbuk Trag biljke
