ponedeljak , 22 jula 2024
Početna / Vijesti / Društvo / Od Petrije do rospije

Od Petrije do rospije

„Zapišavanje korena kao nacionalna disciplina“

Piše: Mišo Vujović

Fascinacija tuđom kulturom, politikom, stilom, životom… malo je gde izražena kao na našim prostorima. Pozitivno je ugledati se i favorizovati uređene zajednice sličnog kulturološkog modela, čiji su prioriteti očuvanje autentičnog nasleđa, negovanje tradicije, afirmacija prošlosti i civilizacijskog kontinuiteta (Grci).

Ako bi sledili te vrednosti, lista prioriteta od nacionalnog značaja izgledala bi sasvim drugačije, kao i kolektivna svest, što bi predupredilo mnoga posrtanja kojima smo već tradicionalno skloni
Sveti patrijarh Pavleje govorio da je najveći greh čoveka da bude ono što nije. Otklonom od samog sebe čovek postaje bleda kopija neuverljiva i nebitna, dok taj proces kod naroda vodi marginalizaciji i intenzivnom srozavanju kolektivnog identiteta.
Samoporicanje i omalovažavanje autohtonog srpskog bića najpre kroz ideološki model jednakosti, bratstva i jedinstva, zatim transformacijom iste ideologije u demokratiju u kojoj su ekstremne krajnosti postale dominanta, a žigosanje se nastavlja od strane dobro plaćenih, malih- moćnih grupa i ličnosti iz javnog života.
Softver, predskazanje, miso, izgnanik, Kauboj, lepota, vek, Lovac, Otvoreno
Mišo Vujović

 

 

Anacionalnoj ili antinacionalnoj filosofiji, psihologiji, da ne kažem patologiji Kruga dvojke ili Druge Srbije, kako oni sebe zovu, gotovo da se nema šta dodati, jer im je sve dato i dodato na tacni, bolje reći oteto je, uz pomoć mecena iz senke.  Pljuvanje u vis ili zapišavanje sopstvenih korena, izraslo je u ozbiljan biznis – projekat antiratnog profiterstva, devedesetih godina prošlog veka. Ovde je interesantno istaći da su se na istom poslu našle razne suprotnosti. Od eks fašista, finansijskih gurua, raznih lobista, islamista, iluminata, rimske kurije, do domaćih totalitarista, ideoloških komesara preobučenih u demokrate.

Svakako se neću baviti NVO sektorom, raznim fondovima humanog prava i nehumanog delovanja, centrima za strategiju žigosanja Srba, udruženjima za ekshumaciju žrtava Velike Srbije…Jedan od primera ove deformacije je pozorišna, tv i filmska diva Mirjana Karanović i njeno dodvoravanje okruženju, uz obavezne kritike na račun Srba.

Svojevremeno je optužila i srpske glumce da “nikada od svojih kolega u Srbiji nije bila shvaćena”. U Hrvatskoj bi razumevanje za njene “domoljubne” stavove išlo u pravcu stalne promene boravka.

Dakle, ovde se ne radi o kritičkom mišljenju, već o otvorenom i agresivnom svrstavanju na stranu neprijatelja srpskog naroda. Taj narod je zavoleo Petriju, zdravu i čestitu, sa kojom su se identifikovale mnoge žene u Srbiji, tako da nije tačna tvrdnja da Mirjana nije bila prihvaćena, sve dok otvoreno nije postala agitator patnje drugih, zapostavljajući nesreću kroz koju su prošle njene sunarodnice. Koliko je srpkinja silovano u Sarajevu? Koliko je srpske dece snajperima ubijeno na Grbavici? Šta je sa logorima u kojima su zatočeni i zverski ubijani Srbi? O tome naša diva ćuti. Ona je za sitne tezge, za male pare lamentirala nad muslimanima i ostalima.

Nije novost da su uložena ogromna sredstva da se Srbi predstave kao dželati. Ali te laži nemaju težinu ako ih mi ne verifikujemo. Isti je aršin za KiM. Oteli su ga silom, kažu nije vaše, a traže da ga se odreknemo. Naravno, ni jedan Hrvat nije javno osudio “Oluju” ili je nazvao najvećim etničkim čišćenjem posle Drugog svetskog rata u Evropi. Ko je od muslimana osudio masakre nad vojnicima JNA u Tuzli i Sarajevu ? Šta je sa suočavanjem Šiptara sa svojim zločinima i zločincima?

Srbi se utrkuju ko će više pljunuti uvis, kako bi ga zapazili oni koji dele krvave pare opljačkane i otete po svetu. Dakle, niko ne negira da su pojedini pripadnici srpskog naroda počinili zločine, da je rat sam po definiciji zločin, ali svi zaboravljaju da su tu jebenu Jugoslaviju stvarali Srbi u oba velika rata. Srbi su bili oslobodioci ili pobednici. Ujedinitelji na sopstvenu štetu.
U leđa,toj srpskoj zabludi, pucali su potomci onih koji su u austrougarskim regimentama jurišali na Srbiju 1914. i dve godine kasnije. Pokrovitelji i saveznici su im bili isti i 1914. i 1941. i 1991. godine. Ništa se kod njih nije promenilo, ali nažalost ni kod nas. Njih i dalje hrani mržnja, a nas neuzvraćena ljubav ili mazohizam. Oni su jedinstveni u mržnji prema Srbima, a Srbi u mržnji prema sebi. Vojskom (JNA) koju jedino nisu izdali Srbi, u početku raspada SFRJ komandovao je Stipe Mesić (vrhovni komandant) sa još nekoliko visokopozicioniranih hrvatskih generala. Svi su se borili za etničke države na tuđoj zemlji, jedino su Srbi oživljavali pokojnika.

Na kraju, legitimno je osuditi zločine, ma čiji bili, ali ne selektivno i za sitne pare lagati i pljuvati po svom narodu. I još očekivati da te kolege razumeju, a društvo nagradi.

izvor: in4s.net

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

MINISTARKA PROSVJETE, NAUKE I INOVACIJA OTVORILA SAVREMENI KABINET U SREDNjOJ STRUČNOJ ŠKOLI

Ministarka prosvjete Anđela Jakšić Stojanović i ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić sa svojim …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.