Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Piše: Žarko Bezarević
Pismo Pljevljaka
Eto dođe mi, dođe mi eto baš noćas da napišem ovo.Da zavapim, da zamolim i Boga i ljude, i to ne bilo koje ljude ,već ljude sa kojim sam odrastao,ljude iz mojih Pljevalja, ljude iz moje Crne Gore, ljude!!!
Mi se nikad, ama baš nikad, nismo dijelili po vjeri ili po bogatstvu, ili si bio čovjek ili si bio nečovjek i fukara…Takav je moj grad, takva je moja Crna Gora u kojoj sam odrastao.
I šta bi? Bi to nešto, neko vrijeme za koje je Ivo Andrić rekao – da „dođe vrijeme kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati“. I sad se samo pitam do kad? Hoće li ikad proći to vrijeme, hoće li ikad proći ova trulež, ovaj pepeo i garež koji nam je zamračio i vid i sluh i dušu našu…?
I upali se iskra, iskra koju je nehotice zapalio najgrđi od svih nas, onaj koji je progovorio, onaj koji se obogatio, dok smo mi, svi mi ćutali! Ćutali i govorili sami sebi i svojim ukućanima-ćuti, čuvaj posao, samo da iškolujem i osamostalim đecu, ne smiješ protiv vlasti, dobro je samo kad je mir…i tako u nedogled-smišljasmo sebi opravdanje i izgovor.
A dok mi smišljasmo izgovor prođe ravno 30 godina!
Prođe život, a iza nas ostade izgovor. I eto, iškolovasmo đecu a ništa ih ne naučismo osim da nađu izgovor i da ne dignu glas za sebe i za svoje bližnje, za svoj narod i da kažu dosta više! I u toj tami,u toj sumaglici upali iskru on!
Upali iskru, on!!! Onaj koji govori i bogati se, ali mi više ne ćutimo. Taj on! Onaj koji se osmjeli da udari tamo đe ne smije niko, onaj koji udari na temelje svega i krenu da otima ono što ne smije,ono što nije njegovo! Onaj koji stalno priča šta je Crna Gora a ne poznaje je… pa zato što je ne poznaje odlučio je da napravi neku svoju izmišljenu Crnu Goru, riješio da napravi neku novu Ameriku i da nas sve lijepo prevaspita, baš kao što su bijelci prevaspitavali Indijance.
E pa nećeš da si još toliki..Zaboravio si ti nesrećniče šta su Crnogorci, a uz tebe smo kukala nam majka krenuli i mi da zaboravljamo.
Ali eto, Bog se javi i pomože nam, Bog nas probudi iz sna, probudi nas iz košmara i diže nas da branimo svetinje i da ponovo pronađemo sebe. Bog nam vrati vjeru i hrabrost,podari nam mudrost da sve bude u miru, vrati nam ponos i prkos i mi se ponovo prisjetismo da smo mi ponosni gorštaci, ponosni Crnogorci,da smo mi vazda bili i bićemo slobodarski narod. Mi smo prava Crna Gora!
I eto tako, pišući ovo večeras iz mene izađe ono što mi je na duši, a opet ne rekoh ono što sam namislio.
A na duši mi bi molba…
Molba za našu braću drugih vjeroispovjesti – stanite uz nas!
Stanite uz nas ponosno, stanite uz nas punim srcem i znajte da ćemo vas dočekati uz Božiji blagoslov i sa osmjehom na licu. Stanite uz nas kako bi se zajedno borili i izborili za bolje sjutra za našu đecu, za naša ognjišta, za vjeru! Braća vas zovu, zove Vas naš časni otac Amfilohije. Stanite uz nas braćo,jer će naša sloga biti poraz vragu!
Molim Ti se Bože ujedini nas i daj nam snage da istrajemo u ovoj časnoj i presvetoj borbi. Amin.
(Autor teksta je rođen u Pljevljima a poslednjih godina bavi se privatnim biznisom u Novom Sadu. Tekst je napisao inspirisan litijom koja je bila u Sremskoj Kamenici na kojoj je učestvovao otac Gojko Perović)
