Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Visokoškolske institucije, „virtuelne” od studiranja na daljinu do onih u zakupu automehaničarskih radnji, premrežile su svaku stopu Srbije. Studira se, diplomira, doktorira… na digitalnoj platformi. Što na prvi pogled predstavlja svojevrsno naučnoistraživačko osveženje visokoškolske mreže
Nakon sticanja kapitala, ali uz deficit znanja/akademskih titula, tranziciona „nova elita” ide korak dalje. Otvaraju univerzitete, fakultete, „hramove nauke” gde se „usavršavaju” na studijskim programima različitih menadžment veština od primenjene ekonomije ili prava u privredi do marketinško-organizacionih veština i diplomiranih disk-džokeja. Završavaju se master studije i doktorati na studijskim programima koji nisu ni akreditovani.
I to nije sve. Glad za znanjem ne da mira onim visprenijim, pripadnicima „nove elite”, da se zadovolje sa stečenim zvanjima diplomirani… s dodatkom diplomi/master. Uz ohrabrenje svojih mentora možete vi i više, oni su takođe brzo stasali u najviša zvanja, kao što je redovni profesor, upisuju doktorske studije stičući akademska zvanja doktora nauka. Ta novostasala generacija profesora s „licencom”, „poznati” ali ne i „priznati” poznavaoci tajni visokog obrazovanja, ubrzo se biraju u naučna zvanja i postaju predavači/profesori/mentori svojoj bratiji iz „nove elite”. Paralelno pored akreditovanih državnih i privatnih univerziteta/fakulteta funkcionišu i „registrovani” po rešenju visokoobrazovnih vlasti neki fakulteti čiji studijski programi nisu akreditovani, a u njima se odvijaju svi nivoi studija.
Slikovito rečeno, ovakvi primeri visokoobrazovnih institucija asociraju nas na hipotetičke primere, kao kada bi se registrovali kliničko-bolnički centar (KBC), čije klinike nisu akreditovane za pružanje lekarskih usluga, kao što su npr: hirurške, ortopedske, interne i dr. Operiše se, menjaju se kukovi i kolena ali ne pitajući se ko to radi: da li je taj lekar „akreditovan/licenciran”/specijalista prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Lekarske komore, Srpskog lekarskog društva (SLD). Podsetimo se nedavne izjave predsednika Odbora za visoko obrazovanje koji se žalio da ne mogu da izvrše tačan „popis” (ne)akreditovanih studijskih programa, uz dodatni problem što visokoškolske institucije niču kao pečurke posle kiše širom Srbije.
Visokoškolske institucije, „virtuelne” od studiranja na daljinu do onih u zakupu automehaničarskih radnji, premrežile su svaku stopu Srbije. Studira se, diplomira, doktorira… na digitalnoj platformi. Što na prvi pogled predstavlja svojevrsno naučnoistraživačko osveženje visokoškolske mreže. A o radničkim univerzitetima, kao „franšiznim” visokoškolskim ustanovama da i ne govorimo. Uz to pored redovnih studentskih službi na fakultetu, pojedine privatne visokoškolske institucije imaju i svoju mrežu predstavnika, „komercijalno pokretne” studentske službe i predstavnike na terenu. Prigodnim manifestacijama s pogodnim uslovima studiranja. mamili su mladost, svršene srednjoškolce i „nedovršene” diplomce da upišu njihov fakultet. A na pitanje: kakvi su kriterijumi studiranja i kakva je prolaznost, odgovor bi bio u stilu: ne brinite, odlični, koliko rata toliko semestara. Kada isplatite poslednju ratu školarine, svi ispiti su položeni…
Budući student bi se od sreće nasmejao i priupitao – a diplomski koliko se radi. Odgovor bi bio u stilu: dok se ti malo odmoriš, odeš do tvojih ili na planinu, diplomski će biti završen. Da li me i koliko košta izrada diplomskog, priupitao bi budući student. Odgovor je: ne brinite, sve je normirano i propisano, čak i transparentno: prošetajte po gradu, naći ćete oglas na tabli/autobuskom stajalištu, sve piše. Ukoliko ga je neko pocepao, imate na društvenim mrežama cenovnik… Posetite sajt: sve vrste naučnoistraživačkih radova/cena povoljna. Nije to skupo spram diplome i znanja koje dobijaš, nije to ništa „beznačajno”.
S druge strane, nastaju svojevrsne mrežne visokoškolske institucije – klaster udruženja. U ovom lancu vrednosti javljaju se noviteti poput dvostrukih doktora nauka. I to, prvi doktorat stečen na privatnom univerzitetu, a drugi na državnom univerzitetu. Slikovito rečeno pojavljuje se novi „model” dr nauka: dvostruki dr nauka „merdžer”. To i nije tako loše. Formalno naša visokoškolska mreža napreduje, raste broj visokoobrazovanih, i to s najvišim zvanjem dr nauka. Međutim, s druge strane, prema jednom najnovijem saopštenju (nakon popisa 2022), u Srbiji ima oko 700.000 ljudi bez završene osnovne škole. Šta reći? Bojim se da je visoko obrazovanje izgubilo vrednost i da je diploma postala bezvredan papir s jedne, da ima puno zvanja ali malo znanja s druge strane, koje garantuje, „visokoobrazovani posedovni list”. Pri tome treba imati na umu reči Arčibalda Rajsa – Vaša diploma postaje samo parče papira koje omogućava njegovom vlasniku da postane loš činovnik… Dopustili ste tako da umre duh vaše omladine. Dozvolili ste da se ona ugleda na sve vaše skorojeviće, zabušante, zelenaše, ratne bogataše, sumnjive političare, zatrovane žudnjom za bogaćenjem. Vaša omladina je njihova žrtva. Obrazovana je po uzoru na njih. Dužnost vam je bila da je sačuvate od tog uzora, a vi to niste učinili. Pripazite da vas taj nemar jednog dana preskupo ne košta.
Izvor-politika.rs pise Sreten Ćuzović
