Pljevaljske novine web portal
Povezane vijesti
Mi poreklom i rođeni pravoslavni Crnogorci srpske vere i običaja iz dijaspore, sa dozom strepnje pratimo zastoj u ostvarenju naprednih ciljeva, koji su iznikli iz vernog naroda tokom predizborne kampanje, a kulminirali na nedavno održanim izborima u Crnoj Gori.
Primećujemo da se ti ciljevi skrnave u krugovima pobedničke elite, zbog ličnih interesa, što u svakom slučaju neko to svesno čini, samo je upitno ko? Moguće je da taj zarazni virus taj neko namerno ubacuje iz Đukanovićevog klana, s ciljem razbijanja pobedničke koalicije iznutra, pa se da zaključiti: „da se u Crnoj Gori po narodnoj volji ništa ne može izdešavati“, sve dok ogranci gubitnika u svojim rukama drže ugneždene pozicije moći, bez obzira što oni više na klizavim obroncima provalija, a njihovi naslednici nemaju dovoljno snage da ih onemoćale i posrnule gurnu u ponor bez povratka.
Nisu: Andrija Mandić; Milan Knežević; Nebojša Medojević i Dritan Abazović poslati od Boga da sad večno upravljaju Crnog Gorom. Malena, ali ponosita Crna Gora usvojim redovima ima još sijaset poniklih đetića kojima je: obraz, čast, ponos i poštenje alfa i omega, da u svakom trenutku mogu biti narodne vođe na čelu svog vernog naroda.Zato vi čelnici ne dozvolite da vas dnevno politički interesi dovedu do rasula, za rad privremene stolice moći, koja nikog posve nije usrećila i donela mu spokojstvo i mir u duši. Narodnu volju ste dužni ispuniti ili vas u toj vrteški neće biti, a ako se to ne daj Bože i dogodi, isključiva krivica leži među vama, jer vas je put odveo nekim drugim individualnim mračnim ciljevima. Neka se vaši lični interesi (ako je to u pitanju) pretvore u sveopšti narodni cilj, a to je: mir; sloga i prosperitet građanske Crne Gore.
Ne bi valjalo ići stopama pokorene režimske vlade Mila Đukanovića, njihovim nenarodnim potezima, već pozitivno i strateški razmišljati i sveopšte narodne ciljeve pretvoriti u stvarnost opipljivosti. Iz te velike narodne baze treba crpeti ogromno bogatstvo uma i razuma i pretočiti ga u realne okvire ostvarivosti. Mora se imati široki društveni konsenzus. Bitna je i politička kultura iz koje treba da isijava narodna dobit.
Nova vlada koja je na vidiku nije više periferan posmatrač, šta trenutno radi elita na vlasti, već su sad oni centar moći i nada svog biračkog tela za ostvarenje sretnije budućnosti.
Sve pobedničke koalicije moraju svesti svoje tenzije u realne okvire zdravog razuma, u pravcu oganičenja svojih pretenzija na ključne pozicije u budućoj vladi, bez ucena, uz striktno poštovanje osvojenog broja glasova na izborima, a ne da manjina koje kakvim potezima ucenjuje većinu, što je očigledno i nedopustivo, jer su u pitanju nacionalni a ne lični interesi. Držite se postizbornog dogovora i poštovanja principa sve četiri stranke članice pobedničke koalicije „za budućnost Crne Gore“.
Možda se neka od stranaka pobednica plaši pritajenih poteza, iz svojih redovatokom mandata u budućnosti za svoje pozicije, pa hoće unapred da se osigura, da do toga ne dođe, barem ne sve dok traje mandat te vlade, koja nažalost još i ne vlada.
Vidljivo je da se u zenicu oka najmanje stranke „URA“ Dritana Abazovića ne smije čačkati, pa ispade i teoretski i praktično čiji je pobednički jezičak na vagi, koji sve govori.
Nesuglasice između pobedničkih koalicija za čelne pozicije moraju se putem dogovora u startu prevazići kako se ne bi dovela u pitanje sudbina nove narodne vlade i vlasti na svim nivoima. Tim potezom Đukanovićev režim bi za sva vremena bio sahranjen i bačen u smeće kao otpisano trulo voće bez vrednosti.
Crkva može, a trebalo bi da ne može biti motiv za politička prepucavanja na sceni političkih dešavanja u stranačkim odnosima i dogovaranju. Ona ima svoje crkvene zakone i nije deo politike, da bi učestvovala u njoj.
Nova vlast izabrana po volji naroda da ga vodi u startu, misli da može ostvariti sve što je zacrtano, pa kad se uhvati u koštac sa tim problemima, shvati da se teorija uvek ne poistovećuje s praksom, pa bi joj bilo bolje da malo skreše svoje apetite, da ne prekipi, što bi vodilo arodnom buntu – obećano a ne i ostvareno. Narod sve zapaža – pamti i ne oprašta.
Čovek, koji misli da može ostvariti sve što zamisli, u pokušaju da to postigne shvati da je zaboravio ono najvažnije – sebe. Tako da, za svakog i nije baviti se politikom, koja vremenom postaje kvarljiva roba i na vreme se treba tancirati od nje, jer ga ona kvari i unazađuje.
Mandator za sastav vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić, morao bi korigovati svoj stav: „da pojedini politički lideri koji su na izborima osvojili pobedu, ne mogu biti na ključnim pozicijama Vlade u formiranju, navodno zbog njihove negativne prošlosti sukoba sa omraženim diktatorskim režimom, na trenutnoj vlasti, čije ih je pravosuđe sankcionisalo“, a sad im je narod dao krila da ga vode, pa šta sad, kad im ta krila mandator pali.
Mr. Radovan Kecojević
