nedelja , oktobar 24 2021
Početna / Svijet / U Švedskoj niže povećanje stope smrtnosti nego u ostalim delovima Evrope

U Švedskoj niže povećanje stope smrtnosti nego u ostalim delovima Evrope

vedska, koja nije uvela stroge mere zatvaranja koje su negativno uticale velike deo svetske ekonomije, zabeležila je 2020. niže povećanje stope umrlih od većine evropskih zemalja, pokazuje analiza zvaničnih podataka.

Stručnjaci za zarazne bolesti upozorili su da se ti rezultati ne mogu tumačiti kao dokaz da zatvaranja nisu potrebna, ali priznaju da bi oni mogli da ukažu na to da švedski pristup borbi protiv pandemije koronavirusa ima prednosti koje treba proučiti.

Nemačka i Francuska protekle nedelje produžile su zatvaranja zbog porasta broja zaraženih i visoke smrtnosti, što će dodatno usporiti ekonomski oporavak.

Premda su mnogi Evropljani prihvatili zatvaranja kao meru krajnje nužde s obzirom na to da se pandemije ne može staviti pod kontrolu drugim metodama, to je poslednjih meseci izazvalo ulične proteste u Londonu, Amsterdamu i drugde.

Švedska se s druge strane oslonila uglavnom na dobrovoljne mere fokusirane na socijalno distanciranje, dobru higijenu i ciljana pravila zahvaljujući čemu su škole, restorani i radnje ostali pretežito otvoreni, što je podelilo građane, ali i velikim delom poštedelo ekonomiju udarca koji se dogodio drugde u Evropi.

Preliminarni podaci Eurostata koje je kompilirao Reuters pokazuju da je Švedska imala 7,7 posto više umrlih 2020. od proseka u prethodne četiri godine.

Zemlje koje su imale nekoliko zatvaranja, kao što su Španija i Belgija, imale su tzv. višak umrlih od 18,1 odnosno 16,2 posto.

Dvadeset i jedna od 30 zemalja s dostupnim statistikama imale su veći višak umrlih od Švedske. Ali Švedska je daleko gora od svojih nordijskih suseda. Danska ima u 2020. višak smrtnosti od 1,5 posto, Finska 1 posto, a Norveška ga uopšte nema.

Švedski višak umrlih pri dnu je jestvice u drugoj analizi Eurostata i drugim podacima koje je prošle nedelje objavio britanski Nacionalni ured za statistiku.

U toj analizi, koja uključuje prilagođavanje zbog razlika u starosnoj strukturi i sezonskom mortalitetu analiziranih zemalja, Švedska je 18. od 26 zemalja. Poljska, Španija i Belgija su na vrhu.

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel, pre pandemije uglavnom nepoznat stručnjak koji je postao međunarodno poznat kao kreator švedskog pristupa, rekao je Rojtersu da veruje da ti podaci dovode u pitanje korisnost zatvaranja.

„Mislim da će ljudi verovatno veoma pažljivo razmisliti o potpunim zatvaranjima, koliko su zaista bila dobra”, rekao je.

„Ona su možda imala efekta kratkoročno, ali kada pogledate celo razdoblje pandemije, sve više sumnjate”, rekao je Tegnel, koji je za svoj rad u pandemiji dobijao i pretnje smrću i cveće.

Drugi stručnjaci upozoravaju da tumačenje viška smrti prate rizici zanemarivanja ključnih faktora.

Keit Nil, profesor zaraznih bolesti sa Univerzoteta u Notingemu, savetuje oprez.

Naveo je niz važni faktora kao što su starosna struktura i opšte zdravlje populacije, proječna veličina domaćinstva i ima li zemlja saobraćajna čvorišta u mega-gradovima.

Švedska populacija uopšteno je zdravija od EU proseka s očekivanim životnim vekom od 82,6 godina 2018., u odnosu na prosek EU-a od 81 godine.

Izvor : n1info. com

About Pljevaljske Novine

Pogledajte i

krst i trobojka

Božije čudo u Gruziji: Nismo imali epidemiju, crkve nismo zatvarali

Narod koji je veran Bogu i svojoj otadžbini biće čudesno Bogom blagosloven, rekao je Mitropolit …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *